Svoje životne uspone i padove mladi Đorđe Mitrović iz Prokuplja zapisao je u knjizi „Drvene lutke”, naslovivši je po narodskom izrazu za njegovu bolest, najtežu urođenu anomaliju lokomotornog aparata. Svoje književno delo mladi Prokupčanin proteklog petka predstavio je i publici u sokobanjskoj Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac” gde je govorio o svojoj životnoj borbi sa ciljem da druge ohrabri i da ih motiviše.
Obolele od artrogripoze nazivaju drvenim lutkama, ali ovaj mladi čovek po emocijama to nikako nije. Kako kaže, za svoju bolest nikada nije pokušavao da nađe krivca, već je učio kako da živi sa njom i kako da prevaziđe prepreke koje mu je nametnula. Invalidnost od njega nije napravila lošeg čoveka, već nekog ko je pun ljubavi za svoju porodicu, ali i druge ljude, što potvrđuje i njegova humanost.
– Pomažem deci oboleloj od raznih bolesti tako što skupljam novac na ulici. Ponosni sam član Akademije mladih lidera osoba sa invaliditetom koja okuplja NOIS uz pomoć Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Član sam Udruženja ‘Volimo Jastrebac’. To je udruženje koje se bavi aktivizmom za prirodu. Delimo paketiće deci iz ruralnih područja podno Jastrepca za slavu Svetog Save i tako deci ulepšamo njihovu školsku slavu deljenjem paketića. Ova moja knjiga jeste jedno veliko humanitarno delo jer sam deo sredstava odvojio i uručio Institutu za majku i dete. Kupili smo razne aparate. Pisanjem knjige sam želeo da pomognem ljudima koji će čitati knjigu, ali sam sredstvima pomogao i zdravstvenoj ustanovi Institutu za majku i dete – navodi Đorđe.
Njegov optimizam i vedra priroda doprineli su i da ga društvo lako prihvati i da ne oseti teret diskriminacije.
– Danas je dosta diskriminacije osoba sa invaliditetom. Veliki mi je bio podstrek da to napišem u svojoj knjizi, kako me je društvo prihvatilo i kako mi je dalo vetar u leđa da budem kao i svi ostali – ističe naš sagovornik.
On dodaje da je potraga za izdavačkom kućom koja će objaviti njegovu knjigu bila prava borba, ali je na njegovu veliku radost zahvaljujući fondaciji „Humana srca” ugledala svetlost dana.
– Potraga za izdavačem je trajala šest meseci, niko nije želeo da prihvati moje književno delo, ali je izdavačka kuća ‘Rio Magnus’ uz podršku fondacije ‘Humana srca’ prihvatila moj rukopis. Bilo je dosta korekcija, ali smo uspeli zajedničkim snagama – kaže Đorđe, koji navodi da mu je velika želja bila i da knjigu predstavi u najlepšoj srpskoj banji što je i realizovao zahvaljujući rukovodstvu biblioteke „Stevan Sremac”.
Ovaj mladi, hrabri momak nastavlja da promoviše svoju knjigu kako bi bio podstrek što većem broju ljudi, posebno onima koji imaju sličnu borbu. Trenutno je nezaposlen, a kako kaže najviše bi ga radovalo kada bi uspeo da nađe posao koji uključuje rad sa osobama sa invaliditetom.
Tekst: Kristijan Đorđević; Jelena Radovanović
Foto: Kristijan Đorđević
