Црвенило кукуруза је бактеријско обољење проузроковано фитоплазмом „Candidatus Phytoplasma solani” које се са биљке на биљку преноси путем вектора (цикаде). За ову болест до сада није пронађен лек и заражене биљке се увек осуше.
Први симптоми црвенила јављају се крајем јула и карактеристично је да прво поцрвени главни нерв листова изнад клипа. Након тога црвена боја се шири и на останак листа, на рукавац, захвата стабло, комушину и на крају целу биљку која се убрзо затим и суши. Код сувих биљака црвени пигмент се губи, али овакве биљке се и даље лако разликују од осталих по карактеристичној сивој или црној обојености стабла. Клип код оболелих биљака је увек шпицаст и савитљив, зрна су ситнија и често штура и климава. Заражене биљке су најчешће неправилно распоређене по парцели, а њихова бројност варира од интензитета заразе. У одмаклим фазама развоја болести долази до потпуног сушења биљака.
Црвенило кукуруза треба разликовати од других обољења или реакције биљке на стресне услове, када симптоми могу бити слични. Фитоплазме живе и хране се у флоемским судобима биљака, а у стању су и да преживе унутар животињског организма, најчешће из класе инсеката (најчешће цикаде). Осим кукуруза, ова врста фитоплазме напада и многе друге биљне врсте као што су: дуван, кромпир, парадајз, паприка, патлиџан, мрква, целер, цикорија, грашак, винова лоза, јагода, кукуруз, пшеница, и многе друге. Од коровских биљака најчешће напада дивљи сирак, попонац, коприву и татули.
Ова цикада има једну генерацију годишње. Презимљава у трећем стадијуму ларве на корену пшенице. На пролеће ларве пролазе кроз четврти и пети развојни стадијум, а одрасле јединке се појављују у јуну и одлазе на кукуруз. Све до краја јула хране се флоемским соковима на биљкама кукуруза. Женке полажу јаја око корена кукуруза на коме се хране ларве. Уколико се после кукуруза као наредни усев посеје пшеница, ларве неометано настављају свој развој на корену пшенице.
На подручју источне Србије, сетва пшенице се одлаже због недостатка падавина и немогућности припреме земљишта за сетву. Када се створе услови за сетву, и пре него што се почне са припремом, врло је битан правилан одабир парцеле. Односно водити рачуна о плодореду како би се пречила појава црвенила кукуруза у наредној сезони.
ПРЕПОРУКА: На свим локалитетима где су се током ове сезоне регистровале биљке кукуруза са симптомима црвенила, препоручује се, као најзначајнија мера, избегавање двопољног плодореда кукуруз-пшеница, односно увођење неке друге културе између кукуруза и пшенице. На овај начин може се смањити бројност цикада и умањити могућност појаве црвенила кукуруза у наредној сезони. Такође, као мера спречавања појаве црвенила кукуруза, препоручује се што ефикасније сузбијање корова на увратинама, пољским путевима, каналима и рубним деловима парцела, који представљају природне резервоаре ове болести.
Дипл. инг Живорад Јовановић
стручни сарадник за заштиту биља
ПССС Пољосервис Књажевац
Насловна фотографија преузета са сајта capital.ba.
