Пуних двадесет пет година сокобањска публика ужива у представама свог Аматерског СБ позоришта. Чак ни велика београдска позоришта не изазивају толико пажње и узбуђења као премијере нових представа сокобањског ансамбла. За свако извођење тражи се карта више, а нове представе дочекују са великим нестрпљењем. О успесима овог ансамбла, поред препуних сала, сведоче и бројне награде и признања освојена на позоришним фестивалима широм Србије.
Четврт века постојања сокобањски ансамбл обележио је организовањем Вечери сећања, а публику очекује и премијера нове представе „Хотел слатки грехˮ, која ће бити изведена вечерас, 22. јуна, од 20 часова у сали бисокопа Моравица.
Често нам говоре: „Очекивали смо аматере, добили професионалцеˮ
Какве је резултате сокобањски ансамбл постигао током 25 година рада можда најбоље описује реченица коју, како каже оснивач и управница позоришта Мирјана Миленковић, често чују на гостовањима:„Очекивали смо аматере, добили смо професионалцеˮ.
– То је можда зато што сваког глумца познајем у душу, знам шта ко може и онда им такве улоге и дајем. Међусобно се добро разумеју и када неко на сцени западне у кризу, други глумци упадају, тако да публика не примети грешке – каже Миленковић.
Она подсећа да је на почетку истовремено водила дечју, омалдинску и сениорску секцију, кроз које је за четврт века прошло много генерација глумаца.
– Свима бих рекла да смо проживели један леп период, испуњен заједништвом, дружењем и љубављу, не само према позоришту, већ и једни према другима. Сад нам је у позориште дошао глумац који је у нашој првој предстви играо Радована Трећег, десетак година касније, као да смо видели најрођенијег, толико смо се зближили – истиче Миленковић.
Све је почело „Радованом Трећимˮ
По њеним речима идеја за оснивање позоришта није потекла од великих глумаца који су често боравили у Сокбоањи, већ од младих које је годинама учила у школској драмској секцији.
– Некадашњи чланови који су постали студенти или завршили факултете, позвали су ме једног дана и предложили да поново направимо представу. Предложили су ‘Радована Трећег’, који је у том тренутку био веома популаран. Рекла сам им да је то велики залогај за почетнике, али су инсистирали да покушамо. Нисам очекивала да ћемо представу припремити за месец и по дана, али смо успели. Када је изведена премијера, сала је била пуна, као и током реприза. Реклама нам није била потребна, људи су сами преносили утиске једни другима – сећа се Миленковић.
Позориште као друга породица
Једна од дугогодишњих чланица ансамбла Ана Вељковић каже да је СБ позориште много више од места на којем се играју представе.
– Неизмерно сам срећна што сам члан овог позоришта. Част је и привилегија бити у оваквој екипи. Није флоскула када кажемо да смо породица, ми смо пријатељи. Заједно смо делили и најтеже и најлепше тренутке, дипломирања, рођендане, славе, венчања. Чак су се и два брачна пара ‘родила’ овде, у позоришту – нагласила је Вељковић, која у СБ позоришту глуми од самог оснивања ансамбла.
По речима глумца Милоша Младеновића, који је члан позоришта постао 2002. године, добра ствар је што су све грешке током година биле бесплатне, а успомене непроцењиве.
– Желим да се искрено захвалим свима са којима сам делио сцену. Било је задовољство играти са свима. А пре свега желим да се захвалим тета Мира, не зато што нас није учинила професионалцима, већ зато што нас је учинила професионалним аматерима. То, вероватно, потврђују и њена признања и награде које стоје у холу, као и пуне сале и дуги аплаузи – истакао је глумац.
На Вечери сећања додељене су захвалнице појединцима и установама који су допринели развоју Аматерског СБ позоришта.
