Након Београдског сајма, Брестовца, Апатина… песник Власта Н. Ценић своју најновију књигу „Загрл’те их песме мојеˮ представио је и у Сокобањи. Песме у којима је опевао 31 великана српске поезије казивао је у просторијама Народне библиотеке „Стеван Сремацˮ пред сокобањским основцима. У оди српској књижевниости за децу, како је назвао своје дело, нашли су се песници од Луке Милованова Георгијевића до Љубивоја Ршумовића.
– Само је Ршум жив, сви су они горе у ‘небеској библиотеци’. Они су били моји узори, ја сам уз њих растао, учио како се пишу песме и улепшавао своје детињство Опевао сам њихов рад, стваралаштво, њихово детињство, тако да књига заправо служи деци да их упозна са најбољим великанима српске књижевности за децу и да им препоручи да их читају – наводи песник, који је, како је рекао Ршумовић, успео да победи сујету и пева о својим колегама.
Ово је и прилика, каже нам песник Власта Ценић, да деца упознају наше велика песништва о којима не знају много, а са чијом се поезијом сусрећу.
– То је одлична препорука и за ову младу генерацију. Веровали или не, они многе од ових песника не знају, а певају њихове песме. Рецимо ‘Разболе се лисица’, то сви знају, али не знају да је то написао Момчило Тешић, један дивни песник, сељак. И тако редом, значи разне анегдоте, разне занимљивости из живота ових наших великана су у песмама – додаје песник, који се искрено радује сваки пут кад успе да децу приволи књизи.
А како и не би успео у томе када је у души остао дете. Као такав уме да разуме потребе тих малих људи и да их кроз дружење и забаву едукује. На обострано задовољство Ценића и сокобањских ђака рецитовање је пратио занимљиви перформанс који је постао саставни део његових промоција.
– Због вишедеценијског искуства схватио сам да деца не воле класичне промоције, да станем и рецитујем. Већ неколико година радим те неке стенд-ап комедије, а ово можемо назвати малом позоришно-музичко-поетском причом са много реквизита, са певањем, са глумом и интеракцијом. Деца учествују у самој овој причи. Ту су најбитнија деца – додаје песник.
Аутор чувене збирке поезије „Бате ће се жениˮ, која је ушла и у читанке, на дијалекту нам каже да је библиотека „најубава кућаˮ и да у њој треба да буду „најубави људи„. „А који су најубави људи? Па деца, деца су народ најубавˮ, поручује песник.
Како каже Сокобања је добра за лечење и душе и тела, а ово дружење са сокобањском децом у Сокобањи, било му је прави лек за душу.
Текст: К. Ђ; Ј. Р.
