Kada se prema pčelarstvu izrodi ljubav, onda je kvalitet i uspeh proizvodnje zagarantovan. To potvrđuje i gazdinstvo porodice Trpković iz Sokobanje, zahvaljujući kojoj meštani i turisti mogu da uživaju u zdravlju iz prirode kojom Sokobanja obiluje. Rtanjski med, medovača sa rtanjskim čajem, orahovača sa medom, ali i čajevi, slatka, likeri, biljne kapi, samo su deo bogatog asortimana.
Proizvodnja meda počela je kao hobi, priča nam Nikola Trpković, a sada je i izvor zarade.
– To svakako nije bio primaran posao. Pored svog primarnog posla u šumarstvu, kao hobi pokrenuo sam sa nekoliko košnica svoj prvi pčelinjak i tako se rodila ljubav prema pčelama i pčelarstvu – kaže nam Nikola na početku razgovora.
Pored šumskog i bagremovog meda sa područja Sokobanje, ovaj domaćin proizvodi i seritifkovani Rtanjski med koji ima oznaku geografskog porekla.
– Što se tiče meda trend je trenutno Rtanjski med za koji je prošle godine bila sertifikacija i 30 pčelara sa područja Sokobanje i Boljevca dobilo je taj sertifikat za proizvodnju. Tako da je Rtanjski med dosta tražen. To je livadski med koji je proizveden na teritoriji opštine Sokobanja ili opštine Boljevac, tako da pčelari koji pčelare na tom području imaju pravo da se prijave za sertifikat i treba da prođu određene kontrole, laboratorijske analize, da bi dobili zvanično geografsko poreklo meda – kaže nam ovaj pčelar.
A cene su, slobodno možemo reći, prihvatljive. Za kilogram livadskog meda 1.200 dinara, bagremov je sto dinara skuplji, dok za šumski treba izdvojiti 1.400 dinara. Ono što kupce, kako kaže, najviše interesuje, jeste da je proizvod proverenog kvaliteta i da potiče iz prirode.
– Ljudi su malo skeptični prilikom kupovine meda. Milim da je to i opravdano, ali svakako dosta pitaju sa kog područja je med, da li ste pčelar, da li ste preprodavac, malo su skeptični. Mi pored registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, takođe imamo prostoriju registrovanu za lagerovanje i vrcanje meda. Imamo RS broj koji nam dozvoljava da svoje pčelinje proizvode plasiramo na tržište, i naravno, garantujemo za svoje proizvode – nastavlja priču ovaj proizvođač.
Na štandu ovog porodičnog gazdinstva na mermernom šetalištu nailazimo na pravo bogatstvo ukusa, ali i izvora zdravlja. Tu je medovača sa Rtanjskim čajem rađena po Nikolinoj recepturi, melemi na bazi pčelinjeg voska, zatim preko deset vrsta biljnih kapi, medne mešavine sa semenom korpive, polenom i omanom. U ponudi je i tridesetak vrsta čajeva sa područja Rtnja, Bukovika, Ozrena, Device, a ima i onih sa Stare i Šar planine. Posebno nam pažnju privlači pesto od sremuša, kako Nikola kaže, dvojnik ajvara samo u zelenoj boji.
– To je biljni namaz od sremuša koji beremo na Bukoviku. Može da se koristi uz neku testeninu, uz meso i naravno najbolji je čistač u prirodi koji se javlja odmah nakon završetka zime, tako da je preporuka da se koristi sremuš i u vidu pesta i u vidu biljnih kapi. To je jedan od prvih mojih proizvoda koji sam krenuo da pravim, naravno pored pčelinjaka i meda. Pošto sam radio na Bukoviku kao šumar, znam jedno područje gde ima dosta sremuša i još sam tad pre nego što sam krenuo da ga proizvodim za druge ljude, pravio za sebe – opisuje nam ovaj zdravi namaz od divljeg belog luka, koji je odličan i za detoksikaciju organizma.
Kolika je Nikolina posvećenost prema onome što radi pokazuje to što se stalno trudi da unese neke inovacije u svoj asortiman, ali i informisanost o delatnosti koju obavlja, pri čemu mu posebno koristi iskustvo stečeno u šumarstvu. Tako je sa nama podelio priču o veoma popularnom medu od borovih iglica za koji kaže da se u Srbiji ne može proizvesti.
– Često skrećem ljudima pažnju na to. Dosta je tražen taj borov med koji u Srbiji kod nas ne postoji. Najbiliži borov med postoji u Grčkoj na ostrvu Tasos i u Sibiru. Znači, kod nas ne postoji klima, ne postoje jedne vaši koje idu na četinu i započinju proces da bi pčele mogle da idu na četinu i da stvaraju med od bora. U narodu je baš onako zastupljeno da traže taj borov med, ali kod nas ne postoji. Postoji sirup od borovih iglica gde se mladi izdanci ukuvavaju sa šećerom i on je takođe veoma lekovit i ima svoju efikasnost, ali nije med kojim klasifikujemo samo ono što proizvode pčele – napominje naš sagovornik.
Ovaj vredni domaćin kaže da je za sada zadovoljan učinkom svoje proizvodnje. Već dve godine proizvode iz svog porodičnog gazdinstva plasira na štandu prekoputa sokobanjskog hrama. Svojim radom obogaćuje i turističku ponudu Sokobanje, jer se neretko turisti koji požele da nešto autentično ponesu iz ovog kraja odluče za neki od Nikolinih proizvoda.
Tekst: Kristijan Đorđević; Jelena Radovanović
Foto: Kristijan Đorđević
