Археологијом кроз Сокобању – Остаци касноантичке и рановизантијске градине на Трубаревачком градишту

Друштво

На простору Бованског језера, у сокобањском делу и покрај села Трубаревац, налази се брдо звано Трубаревачко градиште. Према речима археолога, ова градина се у изворима код Милана Ђ. Милићевића и Тихомира Ђорђевића помиње и као Брестовачко градиште. Они у својим изворима помињу тадашњу механу, у подножју градишта, а према неким подацима из других литература, дошло се до тога да је у питању трубаревачка механа и ово брдо. Остала је стара фотографија некадашње механе са тог места.

На самом врху брда стоје и остаци касноантичке и рановизантијске градине и насеља које су ту формирало према сазнањима, након инвазије Хуна и Авара.

– На основу нумизматичких налаза који су нам били доступни са овог локалитета, преовлађује новац 4. и 5. века, затим рановизантијски новац, који као и са претходних градина сеже до краја 6. века и владавине Маврикија, источноримског византијског цара – каже др Петар Милојевић, научни сарадник Археолошког института у Београду.

Феликс Каниц у свом путопису о земљи и становништву Србије пише да на улазу у Бовански теснац, на брежуљку изнад механе, лежи градиште и наводи да је у њему требало да је живео Дели-Радивој, брат чувеног Старине Новака.

Помиње се и да је у близини и напола порушена црквица Сопот, као и прича о некој жени којој се указало у сну да је у тој црквици наводно закопана Душанова круна и друго благо. Према писању Каница тада је простор око цркве почишћен и ограђен од стране сељака који су покушавали да пронађу то сакривено благо.

Стратегијски значај ове градине, према речима археолога, представља то што се она налази на улазу реке Моравице у Бовански теснац. Једна градина је са једне стране, а друга на излазу из теснаца, где стоје очуване зидине некадашњег Бованског града. Недалеко од саме Трубаревачке градине, на брду чији пут води од самог Бованског језера, платоу и окружена шумом, налази се и једна стара црква, за коју се претпоставља да својим постањем сеже далеко у прошлост. Посвећена је Светом Андреју и саграђена је у периоду између два светска рата.

– Темељни остаци цркве указују да је у питању једнобродна црква из рановизантијског, односно ранохришћанског периода. Недалеко од саме цркве налази се и извор воде око кога су налажени новчићи из рановизантијског периода. На основу спорадичних налаза можемо претпоставити да је овде пре досељавања Ромеја постојало и праисторијско налазиште. За сада немамо поуздане и сигурне трагове тога, али с обзиром да су Римљани и касније Византинци углавном бирали стратешке положаје, који су коришћени у праисторији, не би нас изненадила таква констатација – објашњава Милојевић.

Он указује и на податак да се на самом врху градине још увек налазе и топовски укопи коришћени у Првом балканском рату, као на једно сведочанство да се ратна тактика дуго није мењала и да су стратешке позиције које су бирали Римљани остале у употреби и током каснијих и савременијих ратова.

Само Бованско језеро које сада окружује ово брдо и градину на врху, је релативно ново. Као вештачка акумулација коју формира река Моравица настало је изградњом бране 1978. године. Том приликом измештено је и село Трубаревац. Данас, само преко неких старих фотографија можемо видети некадашњи изглед тог простора.

– Овде у подножју постоје стари остаци Трубаревца, села које је измештено приликом формирања Бованског језера. На основу неке урбанизације и образаца насељавања у касноантичком и рановизантијском периоду обично се у околини градине налази насеље, које је у подножју. У близини обавезно црква, а недалеко одатле и гробље. Данас ето, видимо овде и остатке савременог гробља које исто не би изненадило да је настало на неком много старијем гробљу – каже Милојевић.

Он додаје и податак да су на градини откривени налази старијег гвозденог доба. Реч је о пар фибула које би се могле везати за 7. век пре нове ере. Како се овде могу пронаћи остаци камења богати минерализацијом гвожђа, а сам локалитет има добар стратешки положај и одличну контролу западног дела сокобањске котлине и путног правца кроз Бованску клисуру, то указује и даје оправдане индиције да је на овом месту постојало грађанско насеље још у гвозденом добу.

Мини емисију о Трубаревачком градишту и цркви посвећеној Светом Андреју, можете погледати и на нашем (You tube) каналу. 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 + 3 =