„Ања са Дедиња”: Љубавна прича која је написана у Сокобањи

Друштво Култура

Љубав треба неговати, поштовати и уважавати до краја свог живота и то је главна порука романа „Ања са Дедиња” аутора Драгана Дамјановића, каже за Сокопрес проф. др Неђо Даниловић, након промоције ове књиге у Сокобањи. По његовим речима, ради се о једном изврсном социо-психолошком криминолошком љубавном роману чији су главни актери један студент, касније абдоминални, кардиоваскуларни хирург Стефан Ристовић из Београда и једна прелепа Ања са Дедиња, кћерка јединица познатог у то време бизнисмена у Београду, нажалост подлегла пороцима дроге.

– Ово је реалан и заиста истинит догађај који се десио. Академик Дамјановић је нашао рукопис сиров, вероватно лекара на клиничком центру који су забележили овај догађај и успео је да тезе из тог рукописа претвори у један сјајан, одличан криминалистички љубавни роман. Свакако овај роман може бити поучан како за младе и за средње генерације, тако и за старе – додаје Даниловић.

На основу порука које су исказане у овом роману, по Даниловићевим речима, људи могу определити своју љубав, свој однос према супружнику, али и према послу на коме раде јер се овде изразила и етика лекара.

– На лекара је вршен стравичан притисак када је оперисао Ању да призна нешто што није могао по етичком кодексу и Хипократовој заклетви, да се Ања није убила сама, него да је неко други убио. А посебни завршетак ове приче јесте велика љубав између два различита соја људи, израсла из једне чисте заљубљености која је прешла у чврсту љубав. И кад је Ања обећала Стефану да ће са дрогом раскрстити, када је он прешао преко свега што је доживео у том љубавном заносу и у тој љубавној романси коју је имао с њом десетак година, да је ожени, на крају је победила та њена љубав према Стефану. Обећала је да ће дрогу оставити, а знала је у дубини душе да то не може јер је заронила дубоко, она се обесила у болничкој соби пред излазак и пред венчање – упознаје нас са садржајем романа.

Попут великих књижевника који су стварали у Сокобањи, лепотица подно Озрена инспиративно је деловала и на писца Драгана Дамјановића, по образовању професора књижевности и бившег вишегодишњег новинара „Вечерњих новости”, иза кога стоји преко тридесет књига прозе и поезије, на десетине фељтона, репортажа и телевизијских емисија. Како нам каже, док је боравећи у Сокобањи стварао други роман, паралелно је почео и писање „Ање са Дедиња” коју је овде и завршио.

– У Сокобањи сам иначе радио ‘Тајна тројице мудраца’, о Исусовом детињству, који је преведен на руски, грчки, тај роман преводе и на египатски језик, и упоредо сам почео да радим ‘Ању са Дедиња’ – каже нам Дамјановић и додаје да је током боравка у Сокобањи добио и понуду да се „Ања са Дедиња” екранизује.

Интересантно да је, како каже за наш медиј, на лекареве белешке наишао случајно у библиотеци у Београду.

– Видео сам у једној кеси иза књига, имена познатих хирурга. И питао сам управницу библиотеке да ли зна чији су записи, јер се библиотека реновирала. Она је рекла да не зна. Дошле су службенице и онда су оне мени рекле: ‘Па носите то.’ Узео сам те записе отишао код професора Вељка Ђукића, првог кардиохирурга у Европи, трансплататора срца, који се помиње у књизи и питао да ли он зна о чему се ради, и ко је тај Стефан Ристовић хирург, и ко је та Ања са Дедиња. Он се сећао приче, не и детаља, али се сетио неких момената из операционе сале – каже Дамјановић.

Како сам аутор каже, непознато је да ли се хирург које је оставио запис потписао пуним именом и презименом или је име фиктивно, а сама прича, додаје, инспирише га да направи и наставак.

– Волео бих да се наставак Ања 2 управо овде се заврши, у Сокобањи. Мени је Сокобања по много чему много драга, али заиста. Па и Алексинац ми је много драг. То су неки дивни простори по мени, који имају дубину својих хришћанских, православних, јуначких, часних, радничких, поштених корена. Верујте ми, тако доживљавам људе овде – каже аутор.

Промоцију романа „Ања са Дедиња” у Сокобањи, која је одржан у петак 17. маја, организовала је Специјална болница „Сокобања” уз помоћ овдашњег Културног центра и Општине Сокобања. По речима директорке болнице Иване Филиповић, ово није само љубавни роман, већ и дело које говори о тежини лекарског позива.

– Ово је један узбудљив роман који приказује борбу између љубави и васпитања, Хипократове заклетве, од 1999. године до данашњих дана прати дешавања и у нашој земљи и сви ми који смо сведоци тога, а који смо по занимању лекари добро знамо о чему писац пише. Ово уједно показује коју тежину носи лекарски позив и кроз које смо све потешкоће и како смо тешка времена превалили преко својих леђа, нарочито генерација којој ја припадам и која се данас можда за нешто и пита – навела је Филиповићева.

На промоцији у ресторану „Сокоград” говорили су и географ истраживач Јелена Занфировић, књижевни критичар Љубиша Ђидић, проф. др Мирко Керкез, члан Српске краљевске академије научника и уметника, проф. др Весна Шкодрић и проф. др Љиљана Марковић Денић.

Текст: Кристијан Ђорђевић; Јелена Радовановић

Фото: Кристијан Ђорђевић

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

15 + eighteen =