Sokobanjska promenada ovog vikenda bila je prava etnološka riznica na otvorenom. Narodne nošnje iz različitih krajeva Srbije, ukrasi, odeća, predmeti za domaćinstvo, ali i ukusni zalogaji iz stare srpske kuhinje bili su samo deo bogate ponude na štandovima preko stotinu izlagača. Ni vrelina julskog dana nije sprečila broje posetioce da prošetaju mermernim šetalištem i uživaju svim čulima u tradicionalnoj manifestaciji „Zlatne rukeˮ koja je ove nedelje, 15. jula održana 41. put.
Sastavni deo „Zlatnih rukuˮ bilo je i takmičenje u okviru koga se biralo najlepše jelo, proizvodi domaće radinosti i starih zanata koji su bili podeljeni u sedam disciplina. „Haljina sa motivima sa vlaškog zabunaˮ koju je izradila Vanka Jovanović iz Kladurova kod Petrovca na Mlavi izabrana je za najlepšu u kategoriji korišćenja etno motiva na savremenim ukrasnim predmetima. Stručnom žiriju za oko je zapao i stari prekrivač od konopljinog platna, kao najočuvaniji eksponat, za koji je nagrađena Jasmina Svilenović iz Malog Izvora kod Zaječara. Peškir sa natpisom „Dobro jutroˮ koji je donela Jasmina Đorđević iz Niša nagrađen je u kategoriji najbolji vez.
I ove godine posetioci su uživali u ručnom radu tokom trajanja manifestacije. Pobedu u ovoj kategoriji odnela je Ljiljana Jovanović iz Sokobanje koja je u Legatu Miluna Mitrovića tkala tkanice na razboju.
– To je mali, stoni razboj, sličan onim starinskim razbojima koji su zauzimali čitave sobe. Ovo je neki minijaturni razboj na kome se isto radi šta se radilo i na tim velikim razbojima. To je jedna vrsta umetnosti – kaže nam Ljiljana koja je pre skoro deceniju i po savladala tehnike tkanja na kursu u Sokobanji, ali sa istim zadovoljstvo i elanom, kao na početku, radi i dalje.
Nagrađen je i čuvar tradicije starih zanata, ćurčija Miroslav Vojinović iz Aleksinca za eksponat kožuh. Najbolje jelo iz Srbije pripremila je Beba Svilenović Marković iz Zaječara, dok je u kategoriji „pripreme jela sokobanjskog krajaˮ nagrađena Aleksandra Radisavljević iz Vrmdže.
Aleksandra je za ovu priliku pripremila bob, kravajčiće punjene sirom, podrobicu, čalamu i još dosta jela, a kaže nam da je sva hrana pripremana na šporetu na drva i da zbog toga ima drugačiji ukus.
– To su specijaliteti ispod Rtnja u Vrmdži tako da gosti koji dođu u Vrmdžu mogu da dođu kod nas da nas posete i da probaju sva ta jela. Bavimo se seoskim turizmom i kompletnom poljoprivrednom proizvodnjom tako da gosti koji dođu kod nas jedu domaću hranu koja je organska iz naše bašte – kaže nam Aleksandra, kojoj je ovo druga nagrada u kategoriji pripreme starih jela iz sokobanjskog kraja.
Posebno priznanje na 41. Zlatnim rukama, zahvalnicu za dugogodišnju saradnju i učešće, entuzijazam, energiju i upornost da ova manifestacija živi i prenosi tradicionalne veštine na buduće generacije dobila je Dragica Radovanović iz Šarbanovca koja na manifestaciji učestvuje od njenog osnivanja, 1983. godine. Baka Dragica, koja živi na području planine Rtanj gde je i Drenina koliba, upoznaje nas sa necovanjem, ručnim radom kojim se godinama bavi.
– To je umetnost. Potrebno je jedno malo drvce i jedna gvozdena igla. I to se namota. Konac se namota na iglu i preko ovoj drvce se radi. Možeš da napraviš šta god hoćeš. Ovo je komplet, torbica, ovo je suknja, ono je kapica. Ima i stolnjaka – pokazuje nam baka Dragica neke od svojih radova među kojima je i prsluk iz 1958. godine rađen rubenom tehnikom, ali i komad odeće iz njenih devojačkih dana.
Ove godine takmičare je ocenjivao stručni žiri koji su činili dr Dejan Krstić, etnolog i antropolog, Nadica Stojković, predsednica udruženja „Etnosˮ iz Sokobanje i Dušan Pavlović, šef kuhinje hotela „Zeleni Gradˮ.
O manifestaciji „Zlatne rukeˮ pohvalno su pričali i oni koji sa sobom nisu poneli priznanje, ali su se u svoj zavičaj vratili puni utisaka. Među njima je ćurčija Goran Milisavljević iz Vrbovca koji na manifestaciji učestvuje od 2007. godine. Papuče od krzna, prsluci, jakne od jagnjeće kože deo su ponude ovog zanatlije koji nam kaže da je sve manje interesovanja za kupovinu ovih predmeta.
– Kupuju, ali svake godine sve slabije i slabije. Taj zanat izumire. Više niko ne nosi kožu, niko ne nosi kožne prsluke – kaže nam Goran.
Među brojnim izlagačima nailazimo i na štand udruženja Aktiv žena iz Niša koji na manifestaciji učestvuje preko deceniju i po.
– Ova manifestacija je stvarno izuzetna, vredna je jer se bavi očuvanjem tradicije. Mi kao stariji se trudimo da svo to znanje u vezi sa starim zanatima, prenesemo na mlađe, ali sve je manje onih koji su za to zainteresovani i to je stvarno šteta – kaže Ljubinka Stanišić, predsednica udruženja.
Aktiv se bavi korišćenjem etno motiva na savremenim predmetima, a Ljubinka nam predstavlja deo njihove ponude.
– Ovo je marama koja je rađena na vukrinu, šara je ruža i evo na jednoj retro torbici koje su sada aktuelne, može na teksasu i na bilo kom pamučnom materijalu. Eto to nam je više cilj, ako nismo u mogućnosti da čuvamo predmete jer svi su oni od platna i svi se oni brzo pocepaju, makar da čuvamo motive jer i oni su deo naše tradicije, a bez tradicije mi nismo niko i ništa – poručuje naša sagovornica.
I organizatori manifestacije zadovoljni su kako je ona protekla, kao i brojem izlagača i posetilaca. Direktorka Kulturnog centra Daliborka Stevanović prisetila se i početaka „Zlatnih rukuˮ koje su ove godine zakoračile u petu deceniju.
– Pre 41 godinu naš sugrađanin, koji nažalost nije više sa nama, Golub Radovanović pokrenuo je ovu manifestaciju u cilju očuvanja tradicije i nematerijalne kulturne baštine sokobanjskog kraja, ali i cele Srbije. Dokaz da je u tome uspeo i da je bio zaista vizionar još pre 40 godina je to da manifestacija i dan danas postoji, traje i čuva našu srpsku tradiciju, naše nasleđe, neguje narodno stvaralaštvo, nacionalni identitet i kulturu jednog naroda – poručila je direktorka.
Podršku u organizovanju manifestacije pružili su i Turistička organizacija Sokobanja i lokalna samouprava, a nagrade i zahvalnice uručila je Ana Milanović, član Opštinskog veća opštine Sokobanja zadužena za kulturu, turizam, omladinu i informisanje.
Tekst: Kristijan Đorđević; Jelena Radovanović
Foto: Kristijan Đorđević
