Monilia laxa je parazit koji prezimljava u obliku micelije u rak ranama u kori zaraženih grančica i u mumificiranim plodovima koji su ostali na stablu. Primarna zaraza se vrši u fazi cvetanja najviše preko žiga i stubića plodnika. Zaraženi cvetovi postaju mrkosive boje, uginjavaju, suše se i otpadaju, a micelija nastavlja širenje preko peteljke na mladare. Na mladarima se stvaraju ovalne ili eliptične pege, mladari bivaju prstenasto obuhvaćeni, tako da se deo iznad zaraze suši i izumire. Napada pretežno koštičavo voće, ali najčešća je na višnji i breskvi.
Zaštita od monilioza zahteva primenu pomo, agrotehničkih i hemijskih mera. Voćnjake podizati na osunčanim, provetrenim i propusnim terenima.
Hemijsko suzbijanje monilije je neophodno. Upotrebom bakarnih fungicida u toku mirovanja vegetacije, znatno se smanjuje infektivni potencijal prouzrokovača bolesti. U toku vegetacije tretiranje protiv monilije se vrši u fazi: „belih kokica”, punom cvetanju i precvetavanju.
Prvo tretiranje, u fazi pre otvaranja cveta („beli baloni”), obaviti fungicidima: akt.m. ciprodinil (Cormax u dozi 0,2 kg/ha, Neon, Chorus 50 WG u konc. 0,05%). U fazi punog cvetanja tretirati fungicidima akt.m. boskalid + piraklostrobin (Signum, Luminis u konc. 0,075%). Ako dođe do produženog cvetanja mogu se ponoviti preparati na bazi ciprodinila i boskalida. U precvetavanju, osim monilioze potrebno je štititi višnju i od prouzrokovača lisne pegavosti (Blumeriella jaapii), primenom fungicida: akt.m. tebukonazol (Akord, Folicur, Lira u količini 0,75 l/ha) i akt.m. kaptan (Captan 80 WG u konc. 0,2 %, Metod 480 SC, Capi, u konc. 0,3 %).
Ako dođe do ostvarene zaraze i vidljivih simptoma, hemijski tretmani više ne mogu zaustaviti zarazu. Zaražene grančice i grane orezati 20 cm ispod suvog dela, još u toku letnjih meseci. Orezane grane i grančice, zajedno sa mumificiranim plodovima izneti van voćnjaka i spaliti.
Suzbijanje fitofagnih insekata (višnjin surlaš, biljne vaši) koje se vrši u fazi precvetavanja, kada još uvek može da ima pčela, treba obaviti sa oprezom. Tretirati u kasnim popodnevnim satima insekticidima: akt.m. bifentrin (Byfin 100 EC, Fobos EC u konc. 0,03 %) ili akt.m. acetamiprid (Afinex 20 SP, Tonus u konc. 0,025 %). Pogotovo je opasno ako u ovom periodu ima rascvetalih korovskih biljaka gde sigurno ima pčela.
Živorad Jovanović dipl.ing.
Stručni saradnik za zaštitu bilja
