Старе калдрме у Сокобањи одавно нема. На њен некадашњи и модеран изглед данас подсећају само фотографије, али и понека сачувана коцка која се повремено појави приликом извођења радова на подземној инфраструктури.
На трагове некадашње калдрме наилазило се и током ранијих радова на канализационој мрежи у централним сокобањским улицама. Тако су и у делу Улице краља Петра, у краку код некадашњих робних кућа, откривене камене коцке којима су некада биле поплочане улице Бање.
А када је калдрма први пут постављена у Сокобањи?
Према сачуваним историјским документима, одлука о калдрмисању Сокобање донета је 1841. године, а радови су били планирани за јесен наредне, 1842. године.
У допису од 3. јула 1841. године, који је из Алексинца упутио начелник Петар Радојковић начелнику Бањског среза, капетану Јовану Бошковићу, наложено је да се у Бањи уреде улице и изгради калдрма.
Као разлог наведено је задржавање воде у чаршији, која је отицала према амаму и стварала непријатне мирисе. Због тога је наложено да се становници Бање припреме и обезбеде камен како би калдрма могла да буде постављена већ исте јесени.
О овом налогу сведочи и документ од 11. јула 1842. године, сачињен у Бањи, у којем се наводи да је становништву прочитано наређење и наложено да прибави камен за калдрмисање чаршије, како би се уклонио непријатан мирис који се стварао због задржавања воде.
Тако нас сачувана архивска документа враћају у 1842. годину, када је започето уређење централног дела Сокобање и њених улица калдрмом.
У деценијама и вековима који су уследили, изглед сокобањских улица и шеталишта мењао се још два пута. Камену калдрму касније је заменио другачији камени застор, а данас централним делом Бање доминира мермерно шеталиште.
Данас, када се испод савремених улица поново појаве остаци старе калдрме, они представљају мали, али драгоцен подсетник на то како се Сокобања развијала и мењала током готово два века.
