U okviru obeležavanja 185 godina organizovanog turizma Vanja Bulić, naš poznati novinar i književnik, vodio je svečanu sednicu povodom Dana opštine Sokobanja i održao je promociju svojih knjiga.
Većina meštana zna da je Bulić čest gost Sokobanje, mada on voli da kaže da dolazi kod svojih jer mu ovde živi svastika. Rado dolazi u banju pod Ozrenom, a ovde često i piše jer mu, kako kaže, prija miris Sokobanje.
– Ja dolazim od njihove svadbe pa naovamo i stvarno se banja menja, neko kaže ide sporije, a neko da ide brže, ali kad pogledaš ove objekte bilo koliko da se čekalo, privatizacija je dosta učinila da sve to bude malo modernije, da se malo uobliči i verovatno će biti sve bolje i bolje. Treba iskoristi sve prirodne mogućnosti koje pružaju Sokobanja i okolina, a ja zaista volim da dođem ovde i onda tu dosta pišem, kuckam, malo otvorim prozor, lepo miriše Sokobanja i šta ćeš više – ističe Vanja.
Bulić je promovisao nekoliko svojih knjiga, a u knjizi „Rupe u glaviˮ za koju je prošle godine dobio nagradu „Radoje Domanovićˮ za najuspeliju knjigu satiričnih priča, nalazi se jedna priča, za koju je inspiraciju našao u Sokobanji.
– Ima iz Sokobanje jedna priča, pošto sam upoznao ovde dosta takvih žena, a to je zapravo priča uslovno rečeno malih mesta. To mi je najbolja priča u toj knjizi koja se zove, ‘Neka ja ću’, o ženi koja celog života izgovara tu rečenicu i na kraju kad treba muž da umre, ona kaže: ‘Neka ja ću’ i obavi to umesto njega. I onda on jadan doživi 136 godina i na kraju kaže da će se oženiti ponovo i na tu njegovu neopreznu izjavu stigne glas iz zemlje: ‘Neka, ja ću’. Pročitaću obavezno tu priču u okviru promocije, pošto sam primetio da kad čitam satirične priče u vezi sa politikom, ljudi uglavnom gledaju u pod, kao da prisustvuju nekom antiterorističkom činu pa se plaše i onda lepo pročitam tu koja je vesela pa se onda smeju uglavnom žene – kaže kroz smeh Vanja Bulić.
U isto vreme u amfiteatru Zavičajnog muzeja svoju knjigu „Nebeske heroine svetaˮ, koja govori o ženama letačima iz čitavog sveta, promovisala je i gospođa Radmila Tonković, naučnik, akademik, filolog, filosof, profesor, prevodilac, pisac, novinar i avijatičar. Ova knjiga predstavlja jedinstvenu enciklopediju na temu letenja i ulozi žena u avijaciji.
