Вања Булић – кад Сокобања лепо мирише и инспирише

Друштво Култура

У оквиру обележавања 185 година организованог туризма Вања Булић, наш познати новинар и књижевник, водио је свечану седницу поводом Дана општине Сокобања и одржао је промоцију својих књига.

Већина мештана зна да је Булић чест гост Сокобање, мада он воли да каже да долази код својих јер му овде живи свастика. Радо долази у бању под Озреном, а овде често и пише јер му, како каже, прија мирис Сокобање.

– Ја долазим од њихове свадбе па наовамо и стварно се бања мења, неко каже иде спорије, а неко да иде брже, али кад погледаш ове објекте било колико да се чекало, приватизација је доста учинила да све то буде мало модерније, да се мало уобличи и вероватно ће бити све боље и боље. Треба искористи све природне могућности које пружају Сокобања и околина, а ја заиста волим да дођем овде и онда ту доста пишем, куцкам, мало отворим прозор, лепо мирише Сокобања и шта ћеш више – истиче Вања.

Булић је промовисао неколико својих књига, а у књизи „Рупе у главиˮ за коју је прошле године добио награду „Радоје Домановићˮ за најуспелију књигу сатиричних прича, налази се једна прича, за коју је инспирацију нашао у Сокобањи.

– Има из Сокобање једна прича, пошто сам упознао овде доста таквих жена, а то је заправо прича условно речено малих места. То ми је најбоља прича у тој књизи која се зове, ‘Нека ја ћу’, о жени која целог живота изговара ту реченицу и на крају кад треба муж да умре, она каже: ‘Нека ја ћу’ и обави то уместо њега. И онда он јадан доживи 136 година и на крају каже да ће се оженити поново и на ту његову неопрезну изјаву стигне глас из земље: ‘Нека, ја ћу’. Прочитаћу обавезно ту причу у оквиру промоције, пошто сам приметио да кад читам сатиричне приче у вези са политиком, људи углавном гледају у под, као да присуствују неком антитерористичком чину па се плаше и онда лепо прочитам ту која је весела па се онда смеју углавном жене – каже кроз смех Вања Булић.

У исто време у амфитеатру Завичајног музеја своју књигу „Небеске хероине светаˮ, која говори о женама летачима из читавог света, промовисала је и госпођа Радмила Тонковић, научник, академик, филолог, философ, професор, преводилац, писац, новинар и авијатичар. Ова књига представља јединствену енциклопедију на тему летења и улози жена у авијацији.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

twenty − fourteen =