Sokobanjska muzička scena, kao pojam nečeg novog i drugačijeg počela je i sa polovinom prošloga veka. Večita težnja mladih da se u muzici iskažu u onim pravcima i trenutnim aktuelnim trendovima primetna je i danas. Iako mi preferiramo onu muziku koja je ovekovečila našu mladost, težnja novih generacija ipak pripada vremenu digitalizacije, kompjuterizacije i digitalnog eksperimenata. Novo doba donosi novi zvuk čije teme u obradi nisu drugačije od muzike naše mladosti. Džez, rok, metal, pop, eksperimentalna muzika, instrumental, ambijentalna muzika ili muzika prostora, inspiracija u ljubavi, putovanjima, istoriji i delom mistici često bude tema i novog sound-a.
Raduje činjenica da među mladim Sokobanjcima ima onih koji tragaju za pravim umetničkim izrazom, što možda najbolje ilustruje primer dvoje sedamnaestogodišnjaka koji sebe predstavljaju pod imenom „Bad Highˮ.
Opisuju sebe kao ambijentalni, psihodelični duo čija muzika stvara jedinstvenu atmosferu koja na slušaoca deluje smirujuće vodeći ga na introspektivno putovanje. Iako, kako dodaju, potiču iz malog grada donose originalnost i duboku emocionalnu rezonancu u svoj zvuk, privlačeći pažnju ljubitelja eksperimentalne muzike širom regiona. To pokazuje i njihov „The Voice of Pyramidˮ, inspirisan mističnim Rtnjem, koji je neočekivano prerastao i u prvi CD. Kako kažu, time su ispunili jedan od svojih ciljeva.
U razgovoru za Sokopres, iskreno navode i da im je jedna od želja da njihovu muziku upozna i zavoli lokalna publika. Ono što im znači je podrška koju dobijaju od svojih roditelja koji, kako navode ovi mladi ljudi, kapiraju i vole ovu muziku. Za razliku od njih među vršnjacima za sada nema prevelikog interesovanja jer se, smatra ovaj dvojac, generalno sluša loša muzika.
Na naše pitanje šta je presudno u kreiranju ovakvog muzičkog žanra, veštine ili talenat, ovo dvoje mladih smatra da jedno bez drugog ne bi moglo da iznedri kvalitet.
– Što više instrumenata, eksperimentisanja i baratanje računarom. Verujem da bez bar trunke talenta ništa ne bi bilo moguće. Oboje rekreativno sviramo raznovrsnu muziku na akustičnoj gitari, bluz, rok, pa čak i kantri. Jedan takav album je u pripremi dakle, psihodelični bluz, rok i ambijentalna muzika i veći broj pesama će ustvari biti snimljen upravo na akustičnoj gitari – upoznaje nas sa planovima muški član ekipe.
Ovi mladi ljudi bave se muzikom koja se ne može podvesti pod mejnstrim i ne spada u žanrove koji donose laku zaradu, ali je svakako nešto od čega i tako mladi uspevaju da profitiraju. Ipak, čini se da to nije njihov motiv. Oni uživaju u onome što rade, inspirisani značajnim muzičkim imenima poput Briana Enoa i Žan Mišel Žara, kao i raznih bendova iz 60-ih, 70-ih i 80-ih kada je u muzici prednjačio kvalitet. I to što su želeli da ostanu poznati samo pod umetničkim imenom govori da ovi mladi ljudi imaju zdravu ambiciju. Svakako će tek pronalaziti sebe i u muzici i u životu. A ovo je bio povod da ispričamo jednu lepu priču iz našeg komšiluka, koja nas ohrabruje da negde blizu nas stasavaju generacije koje teže drugačijem, kao i činjenica da sokobanjska muzička scena nastavlja da živi.
Tekst: K. Đ; J. R.
