Први званично регистровани метеорит пао је на подручје територије Сокобање 1. октобра 1877. године. Случај пада метеора и камења, о коме се у том тренутку није знало готово ништа, а чији су делови послати на адресу Министра унутрашњих дела Кнежевине Србије, преузео је професор Јосиф Панчић. Он је заједно са колегама Симом Лозанићем и Љубом Клерићем кренуо ка Сокобањи како би детаљније истражили околности пада метеорита.
Према разговорима са очевицима, претпоставка је да се метеор кретао из правца Ртња ка Бањи, док према другим сведочењима постоји могућност да је његова путања била усмерена ка планини Девици. Током проласка кроз атмосферу метеор се распукао на више делова, а камење се расуло по територији Шарбановца, Бање и Девице. Од пронађених делова метеорита, седам комада је доспело у научни кабинет на даље испитивање.
Делови метеорита данас се чувају на различитим локацијама. Највећи примерак, тежак око 16 килограма налази се у Природњачком музеју у Београду, док се бројни примерци чувају у музејима у Паризу, Лондону, Бечу, Прагу, Сарајеву и Загребу. У Народној библиотеци „Стеван Сремацˮ у Сокобањи налази се реплика највећег примерка, чији је оригинал у Природњачком музеју.
Сокобањски метеорит припада врсти камених метеорита типа хондрита и садржи мали проценат гвожђа и метала. Такви метеорити формирали су се током настанка Сунчевог система, пре око 4, 5 милијарди година.
У октобру 2027. године навршиће се 150 година од пада првог званично регистрованог метеорита на територији Сокобање и Србије.
Детаљније о овом случају пада метеорита, околностима, пронађеним деловима и томе шта се касније дешавало више у тексту:
Зачуо се прасак, црно камење пало је са неба: Дан када је Сокобања ушла у историју
Насловна илустрација: Кристијан Ђорђевић
