Internet portali su ovih dana ispunjeni fotografijama procvetalih visibaba u vreme kada to, možemo reći, prirodno i nije. Zapravo i nije neko čudo videti vesnike proleća u zimsko doba, barem onda kada vremenski uslovi to i dozvoljavaju. Nedostatak snega i lepo vreme stvorili su uslov i za rano cvetanje tih prvih vesnika proleća.
Do sad su se pojavljivale visibabe. A ove fotografije cveta bele rade, nam je poslala naša koleginica Svetlana Lazić, koje je jutros, na ovo Badnje jutro, fotografisala u svome selu Žučkovac, nadomak Sokobanje.
Bele rade su livadsko bilje koje spada u red baštovanki. U narodu je ponata kao lekovita i jestiva biljka. Naglim razvojem farmacije, nekako je izgubila svoj značaj za čoveka. Naravno, uzimajući u obzir da se lagano vraćamo prirodi ,ponovo se priznaje njena korisnost i opet uvodi u upotrebu. Njeno ime je spoj reči dan i oči. Često je u narodu nazivaju krasuljak, a dobila je i epitet „Sunčeva nevesta”. U renesansnom dobu, bele rade su bile simbol Device Marije. Cvet bele rade poslužio je i kao ispiracija narodnih pesama. Naime jedan nekadašnji državni službenik, Ljubiša Kovačević, komponovao je i poznate stihove:
„Bele rade, bele rade, ko li mi ga sada krade, kome svoje srce dade, recite mi bele rade”.
Ovaj cvetak bele rade ,fotografisan je u selu Žučkovac, pored Sokobanje. Na fotografiji su i jabuke – Šumatovke, one zimske, prirodne, koje pojedene sa zemlje imaju jedinstven ukus, pogotovu u zimu kada prognjile i kada malo odstoje na zemlji. U pozadini je i kućica ili možada ambar…I sve ono što ovo jutro čini sretnim i lepšim.
