Свечана промоција монографије о Специјалној Болници „Сокобања” ауторке новинарке Љиљане Николић под називом „Четрдесет година на стазама здравља” одржана је синоћ у занимљивом и лепом амбијенту инхалаторијума Амама у Централном градском парку. Промоцији су присуствовале многе званице, а пре свега садашњи и некадашњи радници ове здравствене установе који су се са сетом и радошћу сећали неких давнијих дана.
Програм је водила Јелена Лугоња драмски уметник из Ниша, која је госте поздравила на специфичан начин као тетка Дока, лик из „Зоне Замфирове”. Неке сцене из екранизације чувеног романа Стевана Сремца снимане су управо у Амаму.
Све присутне поздравила је Весна Милановић, директорка Специјалне болнице „Сокобања”, која је истакла да ова монографија обухвата и значајне годишњице за здравство и културу не само Сокобање већ и Србије, као што су 185 година од постављања првог званичног државног бањског лекара у Кнежевини Србији и то у Сокобањи и 75 година откако је Иво Андрић у вили „Бота” 1942. године започео роман „На Дрини ћуприја”.
‒ Радници специјалне болнице могу да буду поносни јер су остварени изванредни резултати у струци и у унапређењу свеукупне здравствене понуде. За протекле четири деценије овде је лечено више од пола милиона пацијената и бањских гостију из свих крајева земље и иностранства. О њима је бринуло и брине деведест лекара, шест доктора наука, пет магистара, шест примаријуса и шездесет девет специјалиста. Болница је наставна база Медицинског факултета Универзитета у Нишу ‒ рекла је између осталог директорка Милановић.
На крају свог обраћања она је рекла:– Очекујем да ће ово друго допуњено издање монографије о нашој кући допринети да сазнате више не само о развоју здравства и Специјалној болници, већ и о животу ове котлине од 1833. године до данас.
Присутни су могли да виде и прилог Телевизије Београд о отварању болнице из 1978. године.
Примаријус специјалиста доктор Синиша Ђорђевић који је био директор ове здравствене установе у периоду од 1994 године до 2001. године говорио је о заиста лошем периоду Специјалне болнице током деведестих година и великој борби тадашњег руководства и свих радника да јој се врати стари сјај у чему су и успели.
Доктор специјалиста медицине Снежана Живановић, доцент на Медицинском факултету у Нишу и шеф одсека пулмологије првог педијатријског одељења клинике за дечије интерне болести, која је на почетку каријере радила у овој здравственој установи врло емотивно прочитала је есеј који је написала о Светиславу Радивојевићу доктору медицинских наука који је остао у лепом сећању многим пацијентима али и колегама.
О монографији је говорила и рецензент професор доктор специјалиста медицине Љиљана Марковић-Денић која је истакла да значајну вредност монографији даје обиље копија оригиналних материјала и списа из богате историје Сокобање и њених природних извора, мноштво старих фотографија које су сачувале важне тренутке времена од заборава, али и стил којим је писана.
– Прегледно и јасно као лаганом нити њене речи теку повезано вешто спајајући медицинске термине и називе народних обичаја – рекла је између осталог докторка Марковић – Денић.
Ауторка монографије Љиљана Николић, изнела је занимљиву тезу по којој је организовани бањски туризам у Сокобањи и Србији почео раније од тренутно званично прихваћеног датума. Позивајући се на податке које је открила у архивама, истакла је да поручник Лазаревић из Крагујевца није био први бањски гост са упутом.
‒ Нашла сам у Крагујевцу и у архиву Србије да је Филип Поповић, војно лице из крагујевачког гарнизона, дошао у Сокобању на лечење 1836, а доктор Ђока Новаковић 1834. године шаље књазу Милошу писмо, садржај писма је објављено и у монографији, у коме обавештава књаза да је у Бањи успешно лечен трговац из Београда, а упут је такође стигао из књаз Милошеве канцеларије ‒ рекла је Николић.
Посебна вредност монографије је што њен садржај не чине само написи о настанку и развоју Специјалне болнице већ и остала бањска дешавања која су повезана са здравством, било да се ради о култури или о знаменитим гостима који су се овде лечили.
Више фотографија на фејсбук страници Sokobanja press
