Proizvodnja strnih žita i drugih osnovnih kultura već nekoliko godina unazad suočava se sa ozbiljnim klimatskim izazovima. I ove godine prisutni su nepovoljni vegetacijski uslovi, suša, visoke temperature i nestabilno vreme, koji utiču na smanjenje prinosa.
– Biljke su ove sezone imale na raspolaganju tek polovinu potrebne vlage, što je daleko ispod optimuma za normalan razvoj – ističe Valentina Aleksić, diplomirani inženjer melioracije i stručni saradnik „Poljoservisaˮ Knjaževac.
Prema njenim rečima, poljoprivrednici moraju ozbiljno da se prilagode novim agroekološkim uslovima. To podrazumeva ne samo prilagođavanje rokova i agrotehnike, već i primenu savremenih sredstava koja pomažu biljkama da se izbore sa stresnim uslovima.
– Danas je neophodno koristiti takozvana energetska sredstva, odnosno biostimulatore kao što su aminokiseline. One nisu đubriva, ali aktiviraju fiziološke funkcije biljke i pomažu joj da iz zemlje izvuče minimum vlage i hranljivih materija. To je, u neku ruku, kao infuzija za čoveka – objašnjava Aleksić.
Sušna jesen tokom setve uticala je na tešku pripremu zemljišta, a nedostatak vlage zabeležen je i prilikom nicanja. Prisustvo suvomrazice tokom zime, kada su zabeležene izuzetno niske temperature bez snežnog pokrivača, takođe je ostavilo posledice na useve.
– U proleće je, takođe, bilo više zimsko nego prolećno vreme. Imali smo niske temeprature, ponovo nedostatak padavina, visoke oscilacije u smislu dnevnih i noćnih temperatura – navodi naša sagovornica.
Dodaje da su dugi sušni periodi posebno kritični u određenim fazama zrenja biljaka.
– Postoje neke fenofaze koje su posebno osetljive na nedostatak padavina, na visoke temperature i generalno na stresne uslove. Pšenica je prošla kroz veoma nepovoljan vegetacijski period – navodi savetodavac.
Jedina pozitivna okolnost, kako stručnjaci ističu, jeste to što ove sezone nije bilo izraženih uslova za razvoj biljnih bolesti i štetočina, pa je potreba za tretmanima zaštite bila smanjena. Ipak, kako dodaju, to nije dovoljno da nadomesti gubitke, a ni tradicionalni modeli proizvodnje više nisu dovoljni. Savramena poljoprivreda, kako poručuju, mora se prilagoditi novonastalim okolnostima.
