Јулијанска нова година, позната као стара, православна и српска нова година, слави се 13. на 14. јануар. Поређења ради, по грегоријанском календару 1. јануар се и пада на тај дан по Јулијанском календару. Овај календар увео је на снагу Јулије Цезар, као тадашњу реформу, а ступио је на снагу 1. јануара 45. п.н.е.
Вечерас се широм Србије, Републике Српске, широм Балкана прославља дочек старе или српске Нове године. Ова, нова или стара година, настала је као последица измена календара кроз историју, као тежња да се што тачније израчуна број дана у години, а и као последица забрана и ината генерацијиски присутног у Балканским народима. Слави се и у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији, Грузији, али и у неким немачким кантонима у швајцарској, као и у неким деловима галских заједница у Шкотској.
Краљевина Срба, Хрвата и словенаца званично је прихватила грегоријански календар 10. јануара 1919. године. Прославе српске нове године, до тада, су се обележавале више у кућама уз свечану трпезу, врућу ракију, крофне и кувано вино. Прва јавна прослава православне нове године организована је у првој Београдској „Касини”, а следећих година прослави су се придружиле остале кафане, локали и биоскопи. Писање о прославама православне или српске нове године било је и тада надасве присутно у медијима. Лист „Политика” из 1939. године писала је да је „календарска нова година” више слављена у центру Београда а православна је била „празник малог човека” на периферији. У тадашње време разликовала се мода и појам лепоте, а гламур и праћење светских трендова огледао се у баловима, вечерњим хаљинама и модерним фризурама, које су често биле и забрањиване у патријархалном и традиционалном смислу, као што је „Бубикоф” (Bubukopf) или кратко ошишана фризура код жена, која је данас постала уобичајна ствар.
Ова година, представљена бројем 7530, делује мало научно-фантастично у односу на 2023. Она представља старо рачунање времена у годинама. Рачунање по старом српском календару. Према неким тврдњама, најстарији писани записи говоре да су Срби почели да рачунају време од 5508. године пре Христа, односно од Постања света према Библијском предању. По том календару, календарска година почињала је од априла и делила се на два годишња доба, лето и зиму. Година је имала 13 месеци. Лето је почињало са Ђурђевданом, а зима око Митровдана.
