Sokobanjci odali počast srpskim junacima: Vidovdan je simbol naše borbe za slobodu

Polaganjem cveća na spomenik palim junacima u ratovima od 1912. do 1919. godine i prigodnim programom, u Sokobanji je danas obeležen Vidovdan, jedan od najznačajnijih datuma u srpskoj istoriji. Cveće su položile delegacije Skupštine opštine Sokobanja, Opštinska organizacija Saveza potomaka, opštinski odbor SUBNOR, narodna poslanica Olivera Denić i predstavnici Organizacije rezervnih vojnih starešina, a prisustvovao je i veliki broj građana.

Kulturni deo programa priredili su članovi Književnog kluba „Sokolovo pero” koji su kazivali prigodne stihove.

Zagrizli smo u bezumlje jer smo zaboravili na pretke

Nakon što je sokobanjsko sveštenstvo služilo pomen palim ratnicima, prisutnima se obratio Vanja Kovačević, paroh prvi sokobanjski. On je podsetio koliko je života položeno za slobodu naše zemlje, rekavši da je to ogroman broj i da te žrtve ne smeju biti zaboravljene.

– U Prvom svetskom ratu ukupno je poginulo preko milion i 200 hiljada Srba, oko trećina populacije srpskog naroda, 60% muških glava. To je samo delić istorije. A zamislite od Kosova, pa do ovih ratova 90-ih koliko nas je postradalo. Po nekim grubim procenama, da nismo toliko ginuli, možda bi nas danas bilo preko 30 miliona. Nažalost, nalazimo se na prelepom mestu na Balkanu koje je Gospod obdario raznim prirodnim bogatstvima, ali isto tako trusnom području i evo kao narod nosimo taj krst. Nekada se pitam zašto je to tako i ne čudim se – rekao je sokobanjski paroh.

Posle Drugog svetskog rata nastupio je pedesetogodišnji period ludosti, dodao je, kada smo zaboravili i na Kosovo i Metohiju, na svetske i balkanske ratove i kada smo se priklonili jednom novom bogu.

– Za mnoge stvari sami smo krivi. A Bog dopušta slobodu, zato smo bogoliki, da biramo neke stvari. Mi smo se na trenutak odrekli svojih predaka. Zaboravili smo na jednu jedinstvenu građevinu koja ne postoji nigde u svetu, zvanu Ćele kula, koju su Turci izgradili srpskim lobanjama. Zapad ima raznorazne istorijske objekte, ali niko nema kulu napravljenu od lobanja. U tom periodu zaboravljanja došao je i trenutak da se malo osvestimo, da se prisetimo naših predaka, svetitelja, manastira Hilandara, koji je u našem vlasništvu zahvaljujući Nemanjićima, Svetom Savi od 13. veka. Ko je imao priliku da ode tamo i stane na onaj kamen na ulazu u hram, mogao je da vidi koliko je izlizan koracima monaha koji su tuda prolazili i molili se za spas srpskog naroda. Onda shvatimo koliko smo debelo zagrizli u jedno bezumlje – istakao je sveštenik.

On je dodao da u periodu otrežnjenja koje dolazi, deca moraju da obrate više pažnje na našu istoriju jer je danas učenje površno, a neproverenih podataka svuda.

– Budemo li zaboravili na naše korene utopićemo se u neku bezličnu masu. Zapad odavno više nije hrišćanski i gledajte na šta sve to liči. Sve se svelo na novac, na materijalno. Jedini smisao ovom životu jeste vaskrsli Gospod. Sve ovo je prolazno. Da li neko živi od minimalca ili imao milijarde, mi moramo da završimo ovozemaljski život. Neko će možda imati malo više mermera na grobu, neko neće imati ništa, samo krst drveni, ali će otići pred lice Božije. Gospod kaže: ‘Ne bojte se, ovo je samo trenutak u večnosti. Ja sam vaskrsao, vi ćete biti sa mnom. Ko veruje u mene ima život večni’ – zaključio je paroh prvi sokobanjski.

Moramo poštovati našu borbenu prošlost

Okupljeni narod ispred spomenika u centru Sokobanje pozdravio je i predsednik sokobanjskog SUBNOR-a dr Slavoljub Jovanović, koji je rekao da ova organizacija poštuje našu svetu prošlost negujući kulturu sećanja, ali da se trudi i da bude u korak sa vremenom.

– Pokušavamo da napravimo neki lokalni milje, u kome će omladina moći da nađe pravi put, ako mi stariji nismo uspeli – poručio je Jovanović i zahvalio lokalnoj samoupravi što podržava ovakve aktivnosti, kao i lokalnim medijima, koji o tome izveštavaju jer kako je rekao, ono što nije zabeleženo kao da nije ni bilo.

„Čast je i privilegija proslaviti jedan od najvažnijih praznika srpskog naroda u Sokobanji sa svojim sugrađanima”, rekla je u svom obraćanju narodna poslanica Olivera Denić. Ona je istakla važnost ovog praznika koji simbolizuje požrtvovanje srpskog naroda.

– Vidovdan je simbol viševekovne srpske borbe za slobodu, za jedinstvo, za našu sadašnjost i budućnost i žrtve koju je srpski narod više vekova podnosio za očuvanje naših nacionalnih interesa. Na Vidovdan sve se videlo i 1389, 1914. i 1919. godine i zato moramo gledati u našu budućnost poštujući našu veliku i borbenu prošlost. Slava našim herojima, našim junacima i hvala im – poručila je poslanica.

Svima koji su svojim prisustvom doprineli obeležavanju Vidovdana u Sokobanji zahvalio se Zoran Šujica, predsednik Opštinske organizacije Saveza potomaka ratnika Srbije 1912 – 1920, koji je program obeležavanja organizovao u saradnji sa SUBNOR-om Sokobanja.

Spomenik ispred koga je položeno cveće u sklopu obeležavanja Vidovdana nalazi se u samom centru Sokobanje, između crkve, škole i amama. Posle Drugog svetskog rata sa spomenika su skinuti simboli belog dvoglavog orla i grb Jugoslavije, a u izvorno stanje vraćen je za Vidovdan 2016. godine. Posvećen je stradalima u balkanskim ratovima i Prvom sveskom ratu. Pored imena žrtava, na zadnjem postamentu spomenika nalazi se stih: „Na humkama u tuđini neće srpsko cveće nići, pozdravite našu decu nećemo im nikad stići”. O datumu podizanja spomenika nema podataka, a po nekim nepotvrđeni pretpostavkama orao u mermeru delo je Ivana Meštrovića, čuvenog vajara i arhitekte.

Tekst: Kristijan Đorđević; Jelena Radovanović

Foto: Kristijan Đorđević