Сокобањци одали почаст српским јунацима: Видовдан је симбол наше борбе за слободу

Полагањем цвећа на споменик палим јунацима у ратовима од 1912. до 1919. године и пригодним програмом, у Сокобањи је данас обележен Видовдан, један од најзначајнијих датума у српској историји. Цвеће су положиле делегације Скупштине општине Сокобања, Општинска организација Савеза потомака, општински одбор СУБНОР, народна посланица Оливера Денић и представници Организације резервних војних старешина, а присуствовао је и велики број грађана.

Културни део програма приредили су чланови Књижевног клуба „Соколово перо” који су казивали пригодне стихове.

Загризли смо у безумље јер смо заборавили на претке

Након што је сокобањско свештенство служило помен палим ратницима, присутнима се обратио Вања Ковачевић, парох први сокобањски. Он је подсетио колико је живота положено за слободу наше земље, рекавши да је то огроман број и да те жртве не смеју бити заборављене.

– У Првом светском рату укупно је погинуло преко милион и 200 хиљада Срба, око трећина популације српског народа, 60% мушких глава. То је само делић историје. А замислите од Косова, па до ових ратова 90-их колико нас је пострадало. По неким грубим проценама, да нисмо толико гинули, можда би нас данас било преко 30 милиона. Нажалост, налазимо се на прелепом месту на Балкану које је Господ обдарио разним природним богатствима, али исто тако трусном подручју и ево као народ носимо тај крст. Некада се питам зашто је то тако и не чудим се – рекао је сокобањски парох.

После Другог светског рата наступио је педесетогодишњи период лудости, додао је, када смо заборавили и на Косово и Метохију, на светске и балканске ратове и када смо се приклонили једном новом богу.

– За многе ствари сами смо криви. А Бог допушта слободу, зато смо боголики, да бирамо неке ствари. Ми смо се на тренутак одрекли својих предака. Заборавили смо на једну јединствену грађевину која не постоји нигде у свету, звану Ћеле кула, коју су Турци изградили српским лобањама. Запад има разноразне историјске објекте, али нико нема кулу направљену од лобања. У том периоду заборављања дошао је и тренутак да се мало освестимо, да се присетимо наших предака, светитеља, манастира Хиландара, који је у нашем власништву захваљујући Немањићима, Светом Сави од 13. века. Ко је имао прилику да оде тамо и стане на онај камен на улазу у храм, могао је да види колико је излизан корацима монаха који су туда пролазили и молили се за спас српског народа. Онда схватимо колико смо дебело загризли у једно безумље – истакао је свештеник.

Он је додао да у периоду отрежњења које долази, деца морају да обрате више пажње на нашу историју јер је данас учење површно, а непроверених података свуда.

– Будемо ли заборавили на наше корене утопићемо се у неку безличну масу. Запад одавно више није хришћански и гледајте на шта све то личи. Све се свело на новац, на материјално. Једини смисао овом животу јесте васкрсли Господ. Све ово је пролазно. Да ли неко живи од минималца или имао милијарде, ми морамо да завршимо овоземаљски живот. Неко ће можда имати мало више мермера на гробу, неко неће имати ништа, само крст дрвени, али ће отићи пред лице Божије. Господ каже: ‘Не бојте се, ово је само тренутак у вечности. Ја сам васкрсао, ви ћете бити са мном. Ко верује у мене има живот вечни’ – закључио је парох први сокобањски.

Морамо поштовати нашу борбену прошлост

Окупљени народ испред споменика у центру Сокобање поздравио је и председник сокобањског СУБНОР-а др Славољуб Јовановић, који је рекао да ова организација поштује нашу свету прошлост негујући културу сећања, али да се труди и да буде у корак са временом.

– Покушавамо да направимо неки локални миље, у коме ће омладина моћи да нађе прави пут, ако ми старији нисмо успели – поручио је Јовановић и захвалио локалној самоуправи што подржава овакве активности, као и локалним медијима, који о томе извештавају јер како је рекао, оно што није забележено као да није ни било.

„Част је и привилегија прославити један од најважнијих празника српског народа у Сокобањи са својим суграђанима”, рекла је у свом обраћању народна посланица Оливера Денић. Она је истакла важност овог празника који симболизује пожртвовање српског народа.

– Видовдан је симбол вишевековне српске борбе за слободу, за јединство, за нашу садашњост и будућност и жртве коју је српски народ више векова подносио за очување наших националних интереса. На Видовдан све се видело и 1389, 1914. и 1919. године и зато морамо гледати у нашу будућност поштујући нашу велику и борбену прошлост. Слава нашим херојима, нашим јунацима и хвала им – поручила је посланица.

Свима који су својим присуством допринели обележавању Видовдана у Сокобањи захвалио се Зоран Шујица, председник Општинске организације Савеза потомака ратника Србије 1912 – 1920, који је програм обележавања организовао у сарадњи са СУБНОР-ом Сокобања.

Споменик испред кога је положено цвеће у склопу обележавања Видовдана налази се у самом центру Сокобање, између цркве, школе и амама. После Другог светског рата са споменика су скинути симболи белог двоглавог орла и грб Југославије, а у изворно стање враћен је за Видовдан 2016. године. Посвећен је страдалима у балканским ратовима и Првом свеском рату. Поред имена жртава, на задњем постаменту споменика налази се стих: „На хумкама у туђини неће српско цвеће нићи, поздравите нашу децу нећемо им никад стићи”. О датуму подизања споменика нема података, а по неким непотврђени претпоставкама орао у мермеру дело је Ивана Мештровића, чувеног вајара и архитекте.

Текст: Кристијан Ђорђевић; Јелена Радовановић

Фото: Кристијан Ђорђевић