Догађаји око крилатице коју је Бранислав Нушић, Бен Акиба, оставио Сокобањи, дешавају се негде у јулу месецу 1934. године, када је наш познати комедиограф боравио у овој бањи.
О томе сведочи чланак „Политикеˮ, у рубрици „Међу намаˮ, од 7. јула 1934. године. У чланку се наводи:
– За нашег уваженог књижевника и академика г. Нушића обично се каже, да он увек зна шта ради. Ових дана г. Нушић је отишао на одмор у Сокобању. Његова ближа околина зна колико је он у последње време радио и шта је све спремно за нову сезону. Одмор му је очигледно био потребан. Па ипак се питало, зашто је Нушић отишао баш у Сокобању – наводи се у првом делу чланка.
Бранислав Нушић, наш познати комедиограф, почео је да долази у Сокобању отприлике три деценија након Сремчеве смрти. Одседао је у вили „Данчеˮ и дружио се са бањским фотографом Синишом Ристићем. Управо из тог дружења настала је незаменљива крилатица коју Сокобања не може, „нити жели да замени другомˮ.
На Моравичком језеру, на реци Моравици, испод данашњег хотела „Сунцеˮ бањски фотограф Синиша Ристић, са таш ћуприје фотографисао је Нушића и његову супругу Даринку у чамцу. Два дана касније, Нушић долази код Ристића по фотографију, где му се веома допала разгледница Сокограда. Нушић предлаже да допише на њу неколико речи, како би се разгледница боље продавала.
Фотографија Сокограда из пећине, по једнима потписана је у радњи Синише Ристића, а по указивањима његових потомака сазнајемо да се тај чин десио заправо у Ристићевој кући са којим се дружио и где је настала ова крилатица. Данас у Сокобањи, има и мале забуне око тога како је Нушић написао, да ли матор или стар. Одговор на ово питање даје нам поменути чланак „Политикеˮ.
– Јуче је у Београд стигла карта којом се г. Нушић јавља једном свом пријатељу. Карта представља Соко-град. У левом углу карте је натпис шта карта представља, а у десном је штампан овај текст:
‘Сокобања-Соко-Град
Дођеш матор, одеш млад’.
Комедија и дух једног времена, малих места и онога што је искључиво за њих битно, заправо се и огледа у тим језичким играријама једног надасве лепог језика. Иако ту оригинал фотографију са Нушићевим рукописом: Дођеш матор, одеш млад, не можемо да нађемо, остају и оне друге на којима пише „дођеш старˮ, исто старе и исто тако важне. Остаје и чињеница да ће се они који посете Сокобању вратити, ако не физички, онда духом подмлађени.
