Manifestacija „Nušićevi hajduci” koja je održana za vikend, počela je u petak otvaranjem izložbe pod nazivom „Mnogostruki stvaralac Branislav Nušić”. Fotografije i novinski isečci iz tog vremena prikazuju svetranost Nušićevog lika i dela kao člana Srpske kraljevske akademije, dramaturga, diplomatu, oratora, novinara, etnografa, utemeljivača nacionalnih teatara, komediografa.
Prema rečima Nebojše Nušića, upravitelja „Nušić fondacije”, izložba je pripremljena uz pomoć arhiva Srbije, Jugoslavije, Jugoslovense kinoteke i RTS-a. Zahvaljujući ovoj izložbi, posetioci su mogli da saznaju i neke manje poznate činjenice o Nušiću, kao to da je bio osnivač Udruženja novinara, ali i organizator venčanja kralja Aleksandra Karađorđevića jer je tada bio načelnik Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete. Drugim rečima, bio je neposredni rukovodilac svih kulturno-sportskih i zabavnih događanja, pa ga je tako Vlada KSHS postavila za predsednika državnog Priređivačkog odbora venčanja. Pored toga, posetioci su mogli videti i šest karikatura Branislava Nušića, koje je specijalno za ovu manifestaciju izradio naš poznati karikaturista iz Zemuna Zoran Tovirac Toco.
U ime domaćina sve prisutne pozdravio je Isidor Krstić, predsednik opštine, poželivši im dobrodošlicu. Manifestaciju je zvanično otvorio Mirko Krlić, predsednik Odbora za kulturu i informisanje. Krlić je rekao da je Nušić deo srpske kulture kao i da je značaj njegovog rada i stvaralaštva za naš narod nemerljiv. On je dodao da je Nušićeva biografija ujedno i biografija Srbije na početku 20. veka i da je sve što je on preživeo, preživeo i ovaj narod i država, tako da je, prema njegovim rečima, Nušić simbol i najvažnija karika između filozofije, književnosti, diplomatije i na kraju i humora, jer je on vratio osmeh Srbiji.
– Nušić je bio vezan za Sokobanju i zato je ona napravila izuzetno dobar potez organizujući ovu manifestaciju za koju verujem da će dugo trajati – istakao je Krlić i dodao da ne treba zaboraviti da su ovde, pored Nušića, boravili i Isidora Sekulić, Stevan Sremac, Ivo Andrić i drugi, tako da ova banja nije samo lečište već i banja srpske pismenosti.
