Манифестација „Нушићеви хајдуци” која је одржана за викенд, почела је у петак отварањем изложбе под називом „Многоструки стваралац Бранислав Нушић”. Фотографије и новински исечци из тог времена приказују светраност Нушићевог лика и дела као члана Српске краљевске академије, драматурга, дипломату, оратора, новинара, етнографа, утемељивача националних театара, комедиографа.
Према речима Небојше Нушића, управитеља „Нушић фондације”, изложба је припремљена уз помоћ архива Србије, Југославије, Југословенсе кинотеке и РТС-а. Захваљујући овој изложби, посетиоци су могли да сазнају и неке мање познате чињенице о Нушићу, као то да је био оснивач Удружења новинара, али и организатор венчања краља Александра Карађорђевића јер је тада био начелник Уметничког одељења Министарства просвете. Другим речима, био је непосредни руководилац свих културно-спортских и забавних догађања, па га је тако Влада КСХС поставила за председника државног Приређивачког одбора венчања. Поред тога, посетиоци су могли видети и шест карикатура Бранислава Нушића, које је специјално за ову манифестацију израдио наш познати карикатуриста из Земуна Зоран Товирац Тоцо.
У име домаћина све присутне поздравио је Исидор Крстић, председник општине, пожеливши им добродошлицу. Манифестацију је званично отворио Мирко Крлић, председник Одбора за културу и информисање. Крлић је рекао да је Нушић део српске културе као и да је значај његовог рада и стваралаштва за наш народ немерљив. Он је додао да је Нушићева биографија уједно и биографија Србије на почетку 20. века и да је све што је он преживео, преживео и овај народ и држава, тако да је, према његовим речима, Нушић симбол и најважнија карика између филозофије, књижевности, дипломатије и на крају и хумора, јер је он вратио осмех Србији.
– Нушић је био везан за Сокобању и зато је она направила изузетно добар потез организујући ову манифестацију за коју верујем да ће дуго трајати – истакао је Крлић и додао да не треба заборавити да су овде, поред Нушића, боравили и Исидора Секулић, Стеван Сремац, Иво Андрић и други, тако да ова бања није само лечиште већ и бања српске писмености.
