Сећање на Голуба Радовановића

Друштво

У знак сећања на преминулог етнолога Голуба Радовановића, у суботу је одржан скуп коме су присуствовали чланови његове породице, пријатељи и сарадници. Скуп је у организацији Удружења пензионера Сокобања а уз помоћ и под покровитељством предузећа „Адонис”, Народне библиотеке „Стеван Сремац” и Туристичке организације Сокобања, одржан у у Дому пензионера.

О лику и делу Голуба Радовановића, некадашњег директора сокобањске библиотеке и врсног познаваоца веровања и обичаја и уопште етнологије нашег краја, говорили су његов сарадник, професор Драган Кузмановић, Небојша Станојевић – власник фирме „Адонис”, Надица Стојковић – Етнолошка радионица „Етнос” и ћерка Нина Илић. На почетку манифестације приказан је филм о Голубу Радовановићу, спотови Бојана Милановића који је на флаути извео и омиљену нумеру покојног Радовановића. Горан Петровић, на фрули је одсвирао једно коло из нашег краја и говорио стихове своје песме. На крају манифестације додељена су признања заслужнима за њену организацију.

Сва Радовановићева дела су резултат преданог истраживања и сакупљања народних умотворина и записа о обичајима са подручја Сокобање. Био је усредсређен на чување од заборава изузетно вредног етнолошког материјала. Сарађивао је у часописима „Расковникˮ и „Развитакˮ. Аутор је хронике села Ресник и „Бањска читаоницаˮ, туристичког водича „Божји дарови”, књига: „Магијска шапутањаˮ, „Светосавска вечераˮ, „Хлеб наш насушниˮ, „Сећања и спомени и успомене из Сокобањеˮ и „Чини, учини, зачиниˮ. Снимио је и неколико етно филмова као што су „ Вратило, навратило, повратило”, „Биљани петак”.

У свом раду Радовановић је имао свестрану подршку своје супруге и својих ћерки. Нина Илић, ћерка покојног Радовановића, каже да је у припреми монографија о целокупном раду њеног оца као и да се нада да ће она угледати светлост дана и бити представљена пре свега сокобањској публици а и шире, да би заинтересовани могли да се упознају са свим његовим активностима, је су неке вероватно биле у запећку с обзиром да их је било много.

− Данас сам изузетно поносна , тужна и уједно срећна. Поносна сам јер сам ћерка једног таквог човека који је доста тога оставио Сокобањи и кога се људи сећају по добру. Тужна сам што годину и по дана мој отац није са нама, што је на неком другом месту, можда бољем него што је ово, али сам сигурна да нас негде гледа са висине и прати шта радимо. Срећна јер је ова манифестација уприличена  и као сећање на целокупан његов рад и као сећање на учешће у манифестацији „Олимпијада трећег доба” а могли смо да се присетимо и неких других његових активности гледајући ове филмове и фотографије − рекла је госпођа Илић.

О Голубу је говорила и његова дугогодишња сарадница Надица Стојковић, са којом је основао Етнолошку радионицу „Етнос” и чији је секретар био од маја 2001. године до краја 2018. године.

− Наш Голуб је дао допринос многим областима почевши од културе, туризма, библиотекарства, традиције, духовне и материјалне културе. Заједндо смо сарађивали и били иницијатори оснивања Етнолошке радионице „Етнос” давне 2001. Тада је окупљена група људи који су желели да сачувају од заборава старе занате, баве се израдом украсно-употребних и одевних предмета. Организовали смо велики број изложби у Сокобањи и шире. Узели учешће на многим манифестацијама а Голуб је снимио и неколико етно филмова. Радили смо заједно и на пројекту „Грудоњске воденице” тако да смо 2006. године захваљујући CHF и општини Сокобања добили један вишенаменски диван простор где се организовао велики број разних културних манифестација. Поред тога Голуб је дао велики допринос, по мени највећи, својом књигом „Спомени, сећања и успомене из Сокобање” где је сакупио све оно што је каратеристично за наш крај. У области духовне културе то су заветине, значи обичаји колективног славља у појединим насељеним местима, и материјалне као што су разни споменици, звона и записи и тиме отргао од заборава све оно што би зуб времена однео − рекла је госпођа Стојковић.

У оквиру дана сећања на Голуба Радовановића у просторијама Народне библиотеке „Стеван Сремац” отворена је изложба коју ће заинтересовани моћи да погледају до 30. октобра.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

four × 1 =