Читава Сокобања осетила је понос током суботњег ТВ преноса церемоније најмлађих официра Војске Србије. Посебно су се поносним осећали становници Трубаревца, родног села потпоручника Николе Васића, првог у рангу Војне академије. За свој труд и постигнуте резултате на свечаној церемонији председник Александар Вучић је њему и потпоручницима Лазару Тадићу, Сари Николић и Александри Стајић као награду уручио официрску сабљу.
Обраћајући се у име добитника овог значајног признања потпоручник Васић истакао је колико је оно важно и да представља понос сваког официра, али и оних који су их током ових, како је рекао, не тако лаких година, подржавали.
– Дошли смо из разних крајева наше отаџбине, уједињени поносом који осећамо када се вијори наша тробојка и одзвањају снажни стихови наше химне, који опомињу да је на нашој страни најснажнији савезник који нас води и брани – рекао је поред осталог у званичном обраћању.
Да ће Никола бити успешан у школовању, наговештавали су још почеци образовања у Сокобањи. Био је вуковац и први у генерацији након завршетка Основне школе „Митрополит Михаилоˮ. Након тога уписао је Војну гимназију, а потом и Војну академију – смер Војно електронско инжењерство, да би касније школовање наставио на смеру Информациони системи. Како каже, у разговору за Сокопрес, поприлично успешан био је и на Војној академији, и први у службама у своме делу информациони системи, а такође је био и први у класи јер се гледа ранг по просеку, између свих људи који су се школовали те године.
– У суботу је била промоција најмлађих официра. Тада сам постао официр и званично завршио своје школовање. Пошто сам био први у службама добио сам сабљу са посветом од председника Републике. То је била велика част наравно, а велико признање за мене и за сав мој ток школовања, од основне школе преко средње до факултета, тако да сам био почаствован да се тако нешто деси. Након тога имали смо пријем код председника где смо опет добили неке честитке, поклоне и поприлично лепо искуство и велико признање – прича нам млади потпоручник.
У разговору истиче и колико војни позив захтева одрицања, али и како се из тога може извући нешто корисно.
– Има много одрицања, али колико је то тешко, толико је и добро, зато што човек кроз то одрицање сазри, научи да се брине о себи и постане спреман за даљи живот. Кроз одрицање ја сам постао самосталан, одвојио сам се од своје породице, научио да контролишем себе, научио да се водим кроз живот, тако да се све исплатило на крају. Можда војни позив има мало више одрицања, то одвајање од породице са 14 година је била тежа ствар, али када се човек навикне све иде својим током и после је све лакше и лакше – додаје.
Како каже, о овом позиву почео је да сања негде у седмом разреду основне школе када се о њему мало више информисао.
– Мене је занимала информатика од детињства и нисам знао да је то интегрисано и да може да буде везано једно са другим. Када сам видео колико је војно школство квалитетно, када сам видео, наравно, да је бесплатно што је велики бенефит, одлучио сам се за Војну гимназију. То се показало као добар пут зато што ми је она пружила добру основу. Академија ми је изградила стручно знање са којим могу одмах да кренем да радим, што није случај са другим факултетима, јер људима на другим факултетима углавном фали пракса и онда морају на послу да уче. Ја сам већ на факултету постао спреман за рад – каже овај перспективни младић.
Додела официрске сабље изазвала је лавину позитивних коментара Сокобањаца на друштвеним мрежама, међу којима су се истицали наставници који су предавали Николи, али и вршњаци.
– Нисам сумирао утиске јер нисам имао времена, али сам пресрећан. Знам да су сви поносни на мене, и ја на неки начин представљам и све људе који су ми предавали, све своје наставнике, професоре на академији, али и све своје вршњаке који су ми наравно помогли у току школовања са којима сам заједно радио, да кажем мучио исте муке, тако да је сабља признање, као што сам рекао, свима нама, свима који су били уз мене на овом путу – поручује млади потпоручник.
Већ од овог јутра, два дана након свечане церемоније, Никола се латио своје дужности на првом радном месту, које му је обезбеђено одмах по завршетку школовања. Поносно каже да ће радити оно за шта се школовао, а онима који се двоуме да ли да крену његовим путем поручује да Војна академија пружа много бенефита и ниво способности који је довољан за рад у служби.
Текст: Кристијан Ђорђевић; Јелена Радовановић
Фото: Приватна архива
