Nacrt prostornog plana Specijalnog rezervata prirode Rtanj nastavlja da zaokuplja pažnju javnosti. To se potvrdilo i juče, kada je dokument javno predstavljen u zgradi opštine Sokobanja. Veliki broj građana, mnogobrojna pitanja, nedoumice i strahovi, ali i oštra diskusija obeležili su ovu javnu prezentaciju.
Građane je najviše interesovalo kako će dokument uticati na poljoprivredu i turizam, da li će planirani putevi narušiti prirodu, a brigu je izazvalo i to što se na pojedinim mestima pominje projekat za vetropark „Čestobrodicaˮ i što se pojavljuju potencijalna mesta za kopanje rude i minerala. Pored stanovnika Sokobanje, prisustvovao je i veliki broj meštana sela Vrmdže, Mužinca, Šarbanovca, Jošanice, ali iz boljevačkog Krivog vira.
Po rečima Dubravke Pavlović, jedan od rukovodilaca Prostornog plana, turizam na ovom području mora da se razvija na primeren način, a prema planskom dokumentu Rtanj će ostati zaštićeno područje kao i do sada.
– Prostorni plan područja posebne namene se radi prema zakonu za različita područja koja su od posebne važnosti, interesa prvenstveno za državu. Ovde se radi o zonama koje su od interesa za sanitarnu zaštitu izvorišta vodosnabdevanja, takođe kako sa republičkog nivoa, zbog akumulacije Bovan i Bogovina, tako isto i sa nivoa lokalnih izvorišta vodosnabdevanja. I radi se o turizmu isto kao posebnoj nameni na ovom prostoru koja je perspektivna i koja mora da se razvija u skladu sa režimima zaštite ovih drugih posebnih namena. Ono što je jako pozitivno, Specijalni rezervat prirode je područje koje nije izgrađeno, nije napadnuto gradnjom, nema nekih ni stalnih naselja, tako da je zaštićeno. Imali smo prilike da radimo za druga područja posebne namene, pa je ovo područje koje je, hvala Bogu, zaštićeno do sada i tako će i da ostane prema ovom prostornom planu – pojašnjava rukovodilac.
Ona ističe da su prilikom izrade nacrta vodili računa da poštuju planove višeg reda kao što su Prostorni plan područja posebne namene Bovan, Bogovina, Republički prostorni plan i Regionalni prostorni plan, a da to što se „Čestobrodicaˮ spominje u dokumentu ne znači ništa.
– Građani su to pročitali, ali nisu umeli da pročitaju prostorni plan. Svaki prostorni plan ima taj opšti deo koji kaže šta smo mi imali od planske, studijske, projektne dokumentacije na uvid. Mi moramo znati šta je iza granice planirano da ne bi nešto ugrozili. Plan detaljne regulacije za vetropark ‘Čestobrodica’ prosto je naveden kao jedan od planskih dokumenata koji se sada radi i naveden je broj odluke, to ne znači da smo mi aminovali, za nas nije merodavan ako nije usvojen, a da li će biti i kad će biti nemam pojma. Takođe, za ovu drugu stranu Rtnja, Rujište to su isto, prema prostornom planu opštine Boljevac, neke zone koje jesu zanimljive za vetrogeneratore, a to da će neko sada sa jedne na drugu stranu da izgradi milione stubova, to je stvarno nerealno totalno – smatra naša sagovornica.
Građani imaju priliku još dvadesetak dana, do 1. oktobra, da svoje predloge i primedbe pošalju na adresu opštine Sokobanja, Boljevac ili Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije. Izrađivači planskog dokumenta će, po rečima naše sagovornice, pregledati i odgovoriti na svaku primedbu.
– Posle toga, 11. oktobra je javna sednica komisije gde se praktično čitaju primedbe i naši odgovori i svako od podnosilaca primedbe koji bude prisutan može to da obrazloži, još nešto da pita, da pojasni, možda mi nismo razumeli šta je pisac primedbe hteo da kaže. Posle toga ide zatvoreni deo sednice komisije koja procenjuje svaku pojedinačnu primedbu i naš odgovor i donosi zaključni stav. Uvek smo otvoreni za saradnju sa ljudima, sa lokalnim stanovništvom, mi svi zajedno radimo ovaj plan i mislim da ćemo da ga uradimo kako treba – pojašnjava Pavlovićeva i dodaje da su građani primedbe mogli da šalju i do sada, ali da rani javni uvid nije izazvao interesovanje sokobanjske javnosti, pa su do sada pisma stizala uglavnom sa boljevačke strane.
Po svemu sudeći, veliku pažnju javnosti na ovaj dokument skrenule su spekulacije da će se na području Rtnja graditi luksuzni i egzotični hoteli, golf tereni i veštačka jezera. Sokobanjsko ekološko društvo preko društvenih mreža pozvalo je građane da se uključe u što većem broju kako bi se sprečilo eventualno narušavanje prirode Rtnja. U svakom slučaju, lokalna samouprava i država moraće da ulože dodatne napore kako bi građanima pojasnili šta konkretno predviđa i znači ovaj dokument.
Nacrt prostornog plana koji obuhvata 213 kvadratnih kilometara i šest sokobanjskih i boljevačkih sela, uradili su JUGINUS (Jugoslovenski institut za urbanizam i stanovanje), Geografski fakultet u Beogradu, Javno preduzeće za urbanizam u Kragujevcu i Centar za planiranje urbanog razvoja, a rukovodioci su Dubravka Pavlović, dr Velimir Šećerov i Mirjana Marinković Gabarić. Naručilac ovog dokumenta je država, na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, dok je izradu finansiralo Ministarstvo građevinarstva.
Tekst: Kristijan Đorđević; Jelena Radovanović
Foto: Kristijan Đorđević
