Центар Сокобање јединствен је по свом мермерном шеталишту, изграђеном крајем седамдесетих година прошлога века, тачније 1978. године. Таквих мермерних шеталишта на Балкану, по неким подацима, има само два. Једно се налази у Бањи под Озреном, коју је Вук Карађић у свом часопису Даница из 1828. године помињао као Бању под Видином, а друго је чувени Страдун у Дубровнику.
Оно што ово шеталиште чини посебним није само мермер, већ и велики број стабала која током врелих летњих дана праве пријатну засену и пружају хладовину. Највише је липа које су у јуну у пуном цвету, али центар града красе и каталпе, високи борови, стари платани, кестенови поред Милошевог конака, тисе, новозасађени јавори, родни дудови и кедрови код старе школе, као и многе друге врсте.
Међу њима се налази и амерички црни орах. Смештен је на самој граници мермерног шеталишта и централног градског парка, али својом крошњом доприноси хладу који је током лета драгоцен пролазницима. Посебно је упечатљив у време сазревања плодова, када његове крупне зелене кугле падају на мермерно шеталиште.
Амерички црни орах који најбоље успева на простору Сједињених Америчких Држава, одакле се временом проширио и на Европу. Одомаћио се и у Сокобањи, међу бројним врстама које украшавају градска језгра, али и поред аутохтоних стабала који су карактеристични за наше поднебље. За његов плод кажу да, поред других својстава, благотворно делује на варење, нарочито код особа које имају проблема са надимањем, а очигледно га воле и крилата створења.
Када би свако од ових стабала представљало земљу из које потиче, центар Сокобање био би налик великом дипломатском кварту, испуњеном амбасадорима различитих крајева света. Међу њима би своје место имао и САД, ма колико био удаљен од ове наше старе земље и раздвојен великим Атлантским океаном.
Мало је места у Србији чије централно језгро краси толико зеленила и различитих врста дрвећа. У Сокобањи је то уобичајен призор, богатство зеленила, које поред неопходне хладовине, дарује чист ваздух и кисеоник.
Зато дишите дубоко и смирено у градовима које природа чува и украшава, и који су заслугом својих грађана чисти и уредни. Све остало је питање човека, његове свести, срца и карактера.
