Сазнање да је Милош Милојковић, стоматолог у пензији и оснивач Добротворног друштва „Саваˮ, ангажован као сарадник Културног центра Сокобања, изазвао је реакције на друштвеним мрежама, па и осуду дела локалне јавности. Поједини су поставили питање због чега прилику нису добили млађи кадрови, док су други довели у питање саму фунцкију саветника Кутлруног центра.
Када се Милојковић, испровоциран оваквим коментарима, обратио на седници Скупштини општине Сокобања, његово излагање је прошло скоро незапажено. Он је више пута нагласио да му је непријатно што мора на тај начин да говори о свом раду.
Овом приликом изнео је део из свог професионалног и приватног живота, од тога ко је све од важних људи долазио у његову ординацију, до дружења са великанима међу којима је поменуо Душана Ковачевића и покојне Милоша Жутића, Бранислава Михајловића Михиза и Борислава Пекића. Милојковић је изнео податак и да му је глумац Зоран Радмиловић, некадашњи директор Атељеа 212, посветио почетак своје књиге, док му је Добрица Ерић поклонио једну строфу.
У свом дугом излагању објаснио је и да све што чини заправо ради из љубави према Сокобањи: „Могао сам да останем у Београду, али ја, после деце, Сокобању волим највише на светуˮ, поручио је Милојковић са скупштинске говорнице.
Ковачевићево завештање
Један од најзначајнијих савремених драмских писаца Дупан Ковачевић, по Милојковићевим речима, прихватио је да Сокобањи завешта предмете и признања која су обележила његову светски призанту каријеру. Идеја је да се оснује „легат у легатуˮ, односно да се у Легату Милуна Митровића, направи легат Душана Ковачевића.
– Тражио сам од Душана Ковачевића предмете, признања, сертификате све што је добио по белом свету и у Србији и Југославији, од награде из Пуле, преко награда из Кана. Добио је три прве награде на Канском фестивалу и проглашен је за једног од најбољих писаца сценарија у свету. Французи су о њему направили филм, његове представе изводе се у 250 позоришта широм света. Тражио сам да нам да прву писаћу машину, прво пенкало и оловку и све своје књиге са посветом Сокобањи и он је пристао – рекао је Милојковић.
Аутор култних дела „Маратонциˮ, „Ко то тамо певаˮ, „Балкански шпијунˮ, „Радован IIIˮ, „Професионалацˮ, такође је, по Милојковићевим речима, прихватио да бесплатно напише сценарио за документарни филм о Сокобањи. О сарадњи сокобањског стоматолога и београдског писца сведочи и то што су се Милојковићеве приче нашле у Ковачевићевим представама „Удовица живог човекаˮ и „Трагедија једне младостиˮ.
Предложио сам Милуну да оснује легат
Милојковић је истакао и да је Легат Милуна Митровића, који је данас један од центара културног живота Сокобање, основан на његов лични предлог.
– Као гимназијалац сам желео да будем сликар, носио сам штафелаје као магаре Милуну Митровићу и Војкану Стојановићу, гледао их како раде. Пошто сам одлазио често код Милуна ја сам га питао „Шта ћеш да радиш са овим сликамаˮ, на шта он није имао одговор – испричао је Милојковић, додајући да се онда сетио познанства са великим југословенским сликаром Недељком Гвозденовићем коме је град Београд у Кнез Михаиловој улици поклонио велики простор у коме је отворио легат.
– Рекао сам Милуну, Зашто ти не оставиш те слике Сокобањи, рекао је хајде, где. Отишао сам код тадашњег председника општине уз Милунову сагласност и тако је легат створен – навео је.
Идеја о оснивању музеја
Да би основао музеј у Сокобањи, Милојковић је, како је рекао, посетио све велике београдске музеје и састао се са тадашњим председником Српске академије наука и уметности Дејаном Медаковићем. Иако је време састанка било ограничено на 15 минута, у разговору су провели сат и по, а онда им се придружио и директор Археолошког музеја САНУ.
– Тада су моје демократе биле на власти. Посетио сам највеће београдске музеје, народни, етнографски, војни, примио ме је секретар Светог синода Српске православне цркве. У нишком музеју сам нашао за наш музеј 163 предмета, склопио сам уговор са нишким музејем да наше ствари које имају неку вредност рестаурирају – рекао је Милојковић.
Све ово радио је без надокнаде, о свом трошку, али су све његове идеје гурнуте у фиоку, како је истакао, чиме су се и он лично и Сокобања обрукали.
Сарадњу са актуелном влашћу описао је као жељу да помогне и да, како је навео, Сокобањци гледају квалитетне представе као публика у престоници. Због тога је организовао одласке на премијере и водио Сокобањчане, желећи да успоставе контакте и да им „утре пут кад буде отишаоˮ. Истовремено је нагласио да га не интересује која је политичка партија на власти.
