Горан Симоновић из Сесалца један је од малобројних узгајивача шипурка на подручју наше општине. Он је дивљу ружу засадио за сада на шест хектара површине. Симоновић каже да је приметио да се у Србији све више подижу плантаже шипурка и да је схвати да је то заправо једина пољопривредна култура коју може да узгаја на свом имању, које је прилично удаљено од села, па му све друге усеве попут кукуруза и пшенице уништи дивљач. Овај пољопривредник је прошле јесени засадио три, а овог пролећа још три хектара и планира да засади још.
− Тренутно мислим да откупна цена није лоша. То је органски шипурак који се не прска и не ђубри вештачким ђубривом. Цене садница, које морају бити квалитетне и сертификоване, крећу се од 16 па преко 20 динара по расаду у зависности од количине садног материјала који набављате. Уосталом, видећемо кад стигне први род, у зависности од пласмана на тржишту зависиће и проширење плантаже − каже Симоновић.
Наш саговорник додаје да први род очекује на јесен 2022. године, док се трећа година сматра почетком пуне родности шипурка, а колики ће приноси бити зависи од тога каква је била нега у претходне две године.
Шипурак јешумска врста коју су људи одувек брали и користили. Временом је установљено да поједине сорте дивљег шипурка могу обилно да рађају и као такве су размножаване и касније сађене за потребе многих прехрамбених индустрија а затим су процесом хибридизације добијене неке друге сорте и хибриди који се саде искључиво као воћна врста за потребе индустрије, или хортикултуре. Горан је засадио три сорте дивље руже, које су сличне по својим хранљивим материјама али се разликују по времену сазревања. Сорта која најраније сазрева је „лакса”, поред тога засадио је и стару сорту „шмит идеал” која је и даљење на водећем месту за потребе плантажног гајења и „инермис”.
Пре подизања засада треба обавити припрему земљишта за садњу и поправку плодности. Међутим, његова предност је што шипурак није захтеван за узгој, не тражи неке посебне агротехничке мере и што је најважније пласман је загарантован.
