Планинарско друштво „Оштра Чукаˮ из Сокобање у недељу је обележило једанаест година „Раденковањаˮ, планинарске акције по обронцима планине Девица, чији је сам старт у селу Раденковацу, где се налази и Рудина, шума столетних храстова.
Овај планински потез, испресецан многобројним путевима, водио је планинаре, госте, заљубљенике у природу преко овог рустичног села, његове чесме, шуме борова чији је топонимски назив Пљоштина, поред малене, али не и заборављене црквице Светог Петра и Павла, на којој се о Петровдану мештани увек окупљају.
Пут је водио ка врху Големи камен, низ Брестову падину, према Градцу. Ту је и кањон Беле реке, који оставља својом лепотом и висином без даха, а и ветром који у јаким ударима дочарава боравак на овој планини.
Планинари су повратком посетили и Лабуковски Спасовдан, чувени манастир Светог архангела Гаврила посвећен Вазнесењу Господњем, а преко Лесковика, ливада Росуља, Селишта, извора, водопада, врха Главчина, натраг у шуму Рудина и еколошко-планинарски дом „Певацˮ, где су их домаћини дочекали посним и мрсним пасуљем, вешто спремљеним у казанима.
– Као и увек, за ‘Раденковање’, нисмо били, да кажем, много креативни. Увек вртимо неколико стаза. Имали смо стазу исту као прошле године, само што је ишла обрнутим редом. И ове године смо имали доста планинара, еколога, а било је и пуно деце са родитељима, што је јако битно. Ту су нам из саме Сокобање, Ниша, Зајечара, Бора и других градова. Има људи који су и први пут дошли. И сви су имали прилике да уживају. Стаза није била захтевна. Износила је негде око десетак километара, са врло малом висинском од 465 метара и највишом тачком Големи врх, 861 метар надморске висине. И могу да кажем да је све протекло по плану и програму. Више смо седели него што смо шетали, али смо и уживали све време. Тако да мислим да су људи баш задовољни – каже Младен Антић,председник ПД Оштра Чука.
Младен Антић додаје да се са овим 11. Раденковањем, за ову годину, завршавају велике планинарске акције.Оне спорадичне, зимске, можда ће открити неке нове путеве и неке нове пределе. За оне велике чека се пролеће да гора поново озелени.