Uobičajna fotografija. Vrh „Šiljak” i trostrana piramida. Na vrhu srušeni ostaci kapele čiji je kamen nekadašnje izgradnje razbacan po obroncima. Graditelji i njihove sudbine. Kreacija prirode čije stvaranje, u sprezi zamisli i nauke podstiče razmišljanja o nastanku ove strukture u vremenu i prostoru. Kad i kako. Priče i legende. Čitava jedna novostvorena, novoprihvaćena, da kažemo nauka, o ne-identifikovanim letećim objektima i njihovim navodnim viđanjima na ovom prostoru. To je ono o čemu se često polemiše, dokazuje, pobija i razmatra, kada je u pitanju „Rtanj”, njegov prostor, njegova piramida. Priče koje sadrže, kako istorijska tumačenja i trenutno postojeće naučne dokaze, tako i ona čija je svrha senzualnost objave, njeno otvaranje i njeno čitanje.
Ipak, taj „KLIK”, je na samom području i onome što priroda i konfiguracija terena nudi čoveku.
Planina koja deluje samotno u prostoru, koju nazivaju i „Žednom planinom”, jer od poslednje vode do vrha nema nijednog potoka, niti jednog izvora i čija se vizuelna projekcija razlikuje drugačijim pogledom sa četiri strana sveta, svojom veličinom nije sama. Ono manje poznato i ono o čemu se manje i piše, a samim tim i manje nalazi na globalnoj internet mreži, je i broj planiniskih vrhova koji sačinjavaju taj uži prostor ovog gorostasa na istoku Srbije. Ima ih više i mnogima su nepoznanica kada su u pitanju imena ovih malih rtanjskih vrhova.
Grebenom planine, čija se poseta realizuje kroz mnogobrojne planinarske akcije i sa koje se u zoru pored veličanstvenog izlaska sunca može posmatrati i njena piramidalna senka, protežu se vrhovi: „Šiljak” (1565mnv), „Preslo” (1405mnv) i „Kusak” (1380mnv), kao najviše tačke u prostoru. Sa grebena ka zapadu i jugu, na području sela Vrmdža, vrhovi: „Lazanjski skok”, „Letnjak”, „Skok”. Ka istoku i jugu, na području sela Šarbanovac i sela Mužinac, gledano sa planine, mali rtanjski vrhovi: „Jelovac”, „Kostadinovica”, „Rujiški kamen”, „Stenje”, „Baba”, „Mućea”, „Vodeni kamen”, „Greda”, „Lisac”, „Porečki vrh”, „Kusi skok”, „Velika Koviljača”, „Donji vrh”.
Pod Kusakom su i „Pakleš i Dupleš”, prostor sela „Vrmdža”. Na oko 3 kilometara od samog sela nalazi se i „Vrmdžansko” jezero. Sa obale ovog jezera, pruža se i lep pogled na „Rtanj” i na sam vrh Kusaka, a u njegovom podnožju velelepne kamene terase, koje svojim izgledom i skladno ređanim kamenim blokovima stena, liče na bedem.
Veliki broj staza koje vode ka pojedinim vrhovima i mestima markirana su od strane sokobanjskih planinara, koji su zajedno sa meštanima okolnih sela prepoznali potencijal prirode i mogućnost upotrebe u planinarske i turističke svrhe. Tako su obeleženi i vrh „Mućea” (974mnv), „Greda” (1113mnv), izletište „Javor”, „Vrh Baba” (1043mnv). Kameniti vrh Babe, predstavlja i jedinstven pogled na piramidalni deo planine „Rtanj”. Sa nje trostrana piramida dolazi do svog punog izražaja, a pogled vam doseže na predele planina istočne Srbije: Kučaj, Veliki krš, Borski stol, Deli Jovan, timočke vulkanske kupe, Staru planinu, Slemen, Krstatac. Ono što ostavlja najveći utisak prilikom posete Babi, jeste predeo koji se nalazi ispod nje, ka istoku. Deo prirode koji je dobio naziv „Stenje”. Jedan veoma adrenalinski stenski odsek, koji dominira okolinom i sa koga se odjedared otvara pogled na celu okolinu.
Na ovom području se nalaze i brojne propasti i jame. Među njima je i jama,„Golema Porica”, koja je nastala urušavanjem tavanice, daleko u prošlosti. Kako je impozantna po svome izgledu, površini i kanalima, predstavlja nezaobilaznu tačku prilikom posete ovom predelu. Na ovom prostoru se nalazi i „Kostadinovica”. Po predanju ova područja su nekada bili lovišta Cara Konstantina. Prisutna je i legenda, a i viđenja i tvrdnje meštana o postojanju takozvane „Konstantinove stolice”, stene u obliku trona namenjenog njemu.
„Greda i Lisac”, nas vraćaju u podnožje Rtnja. Na tom prostoru se nalazi i jama „Ledenica”, u kojoj i preko leta vlada večita zima i led. Nekada su iz nje vadili komadine leda, kako bi se u Sokobanji okrepili hladnim napitcima. Po sećanjima pojedinaca i na osnovu priča čije se utemeljenje ogleda na usmenom predanju, transportovan je u senu da bi led duže zadržao svoju formu i hladnoću. Tu je i „Tomićeva koliba” i širi prostor podnožja na kome se svakog 7. jula, održava manifestacija „Sveti Jovan Biljober”.
I kada pričamo o inspiraciji, bilo da se ona ogleda u jednostavnom uživanju u prirodi, golim okom i boravkom ili sagledavanjem prostora kroz objektiv u formi fotografije ili video zapisa, Rtanj i sva ta njegova okolina tu inspiraciju realizuje kroz bogastvo prirode, raznolikost okoline i mogućnost da se uvek nešto novo vidi, nešto neistraženo, „KLIK”, i nikada pre zabeleženo.
Iz ugla fotografije i fotografa.
Autor Kristijan Đorđević
