У склопу пројекта “Јачање безбедности новинара у Централној и Јужној Србији” у Алексинцу је, у четвртак, одржан округли сто на којем су новинари разговарали о безбедоносним проблемима са којима се сусрећу.
– Новинари који раде у малим градовима и удаљеним подручјима су угроженији од новинара у Београду И Новом Саду, јер нису у стању да адекватно процене притисак који трпи њихов рад и мање су охрабрени да случајеве пријаве полицији – истакао је Славиша Миленковић, председник Центра за истраживачко новинарство Крушевац – ЦИНК, који спроводи пројекат “Јачање безбедности новинара у Централној и Јужној Србији”.
Он је подсетио да је 2020. године у бази напада на новинаре safejournalists.net регистровано укупно 72 случаја различитих напада на новинаре И медијске упосленике а у 2021. години 66 случајева.
– Према подацима из Базе података напада на новинаре НУНС-а у Нишавском округу је у последњих десетак година регистровано 47 напада на новинаре. Највише напада било је у Нишу, од чега 14 у последње две године. По један напад регистрован је у Сокобањи, Ражњу и Алексинцу – додао је Миленковић.
Владимир Ћурчић из Општинског јавног тужилаштва у Алексинцу је подсетио да су у овом граду имали само један озбиљнији случај, када је новинару локалног портала запаљен ауто.
– Тај поступак је окончан правоснажном пресудом. У Тужилаштву имамо две особе задужене за контакт са новинарима у случају када им је безбедност угрожена и увек смо спремни да реагујемо – нагласио је Ћурчић.
Нинослав Миљковић, главни и одговорни уредник портал АлПресс, подсетио је на случај убиства новинара Милана Пантића из Јагодине који и после више од 20 година није разрешен.
– Према информацијама које су добила новинарска удружења полиција је коректно обавила свој део посла али тужилаштво одуговлачи. Зато се сада захтева да случај буде пребачен Тужилаштву за организовани криминал у Београду. Међународна асоцијација новинара, такође, инсистира да се овај случај реши – казао је Миљковић наглашавајући како је сарадња са Тужилаштвом у Алексинцу коректна.
Александар Марковић из портал Алексинац.нет говорио је о свом случају од пре неколико месеци.
– Извештавао сам са еколошког протеста који је организован у граду, чак сам и разговарао са полицијацима том приликом. Све је протекло у реду да бих неколико дана касније добио пријаву од полиције. Отишао сам код начелника како бих добио објашњење а тамо ми је речено да сам пријаву добио јер сам ометао саобраћај – прича Марковић.
Он каже да се за његов случај чуло и ван Алексинца, у Београду и другим градовима, а неке београдске редакције И удружења понудили су се да покрију трошкове казне од 5.000 динара.
– Оно што ме је посебно заболело у том случају је реакција колега из града. Нису објавили ни реч о томе да сам кажњен – додаје Марковић.
Марковић каже да је од локалних структура проглашен за “непријатеља” због чега не добија информације из општине а поједини сарадници раде то кришом јер се плаше да би могли имати проблема на послу.
– Немам грам поверења у институције ни у Алексинцу, ни у држави – закључује Марковић.
“Државне институције, на локалу још више, које често не достављају или избегавају да дају информације од јавног интереса и тако приморавају новинаре да користе неформалне изворе које често не могу да наводе. На тај начин посредно угрожавају безбедност новинара. Полиција би требала, у духу савременог времена, брже да доставља тражене информације и да дневним саопштењима за локалне медије обухвати све догађаје из те средине. Да редакције, новинари и уредници поштују кодекс извештавање, да се са грађанима ради на медијској писмености, да медији буду одговорнији и слично”, сугестије су Нинослава Миљковића како побољшати безбедност новинара али и квалитет извештавања.
Пројекат “Јачање безбедности новинара у Централној и Јужној Србији” спроводи се уз подршку програма СафеЈоурналистс.нет и финансијску помоћ Европске уније.
Пренето са портала: Крушевац Пресс.
