Ogledno polje strnih žita, pre svega pšenice, oformljeno od strane Poljoprivredne savetodavne stručne službe Knjaževac na parcelama domaćina Nebojše Veljkovića, poljoprivrednika iz sokobanjskog sela Beli Potok, najbolji je pokazatelj sa kojim problemima se ratari suočavaju i kako ih u realnim mogućnostima treba rešavati.
Nebojša, kao i većina naših poljoprivrednika, ne uzda se samo u jednu proizvodnju, pa se osim ratarskim kulturama bavi i voćarstvom. Njegov zasad broji 800 stabala šljiva i 250 dunja. U stručnom delu ove proizvodnje, kako kaže, ima veliku podršku stručnjaka iz PSSS Knjaževac, koji su mu na raspolaganju skoro 24 časa. Predočava nam da se uvek jave na telefon i obiđu teren i izveste ga i kada nije kod kuće.
I pored uloženog truda i znanja, uz primenu neophodnih agrotehničkih mera, suša je ipak uzela svoj danak. Ovaj domaćin to konstatuje kao činjenicu, ali nije mnogo iznenađen vremenskim neprilikama ovog proleća. Dok na hektar i dvadeset ari gleda 23 sorte strnih žita donosi zaključke šta mu je najbolje da radi narednih godina.
‒ Na ovoj suši se vidi koja sorta podnosi bolje takve uslove, koja je zahtevnija, što se tiče padavina. Ali, sve u svemu je dobro. Da nisu bili ljudi iz savetodavne službe da na vreme oprskamo, zaštitimo useve i da ih na vreme prihranjujemo preko lista, ne bi bilo ni ovoliko roda ‒ objašnjava domaćih uz konstataciju da je dobro što je ovih dana pala kiša, ali da je zakasnila za mesec dana.
Stručni saradnik službe Živorad Jovanović, diplomirani inženjer zaštite bilja je bio zadužen da se stara o zdravlju useva. On kaže da je u toku porasta biljke bilo malo vlage i da su uslovi bili nepovoljni za razvoj bolesti. Pred klasanje praktično nije bilo prisustva ni bolesti ni štetočina.
‒ Jedino je moralo da se tretira od korova i obavljeno je to tretiranje herbicidom Bonaca, usput je dodat i fungicid Olimp, preventivno protiv bolesti. Dodat je insekticid Vanteks ‒ kaže ovaj stručnjak.
Stručni saradnik za ratarstvo i povrtarstvo Srđan Cvetković objašnjava da su ovakvi ogledi dobar način da se poljoprivredni proizvođači na jednoj proizvodnoj parceli mogu uveriti u proizvodne genetske potencijale sorti koje su bile u ogledu.
‒ To će im omogućiti da se za narednu proizvodnu godinu opredele za jednu od ponuđenih sorti za koju smatraju da je dala zadovoljavajući prinos i koja će zadovoljiti njihove potrebe na gazdinstvu što se tiče ishrane stoke ili ako se bave čisto ratarskom proizvodnjom za prodaju žita u mlinovima ‒ kaže Cvetković.
Dragan Kolčić, direktor i stručni saradnik za agroekonomiju u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi Knjaževac istče da su oni na području Sokobanje prisutni od 2016. godine i njihov rad finansira Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a dobra je saradnja i sa lokalnom samoupravom.
‒ Sve ovo što radimo za poljoprivredne proizvođače, popunjavanje aplikacionih obrazaca, organizovanje tribina, radionica, predavanja, saradnja sa udruženjima je besplatno za korisnike svih tih usluga. Tako da Poljoprivredna savetodavna stručna služba stoji na raspolaganju svim poljoprivrednim proizvođačima ‒ kaže prvi čovek službe.
Uspešnu saradnju sredine i ove poljoprivredne službe potvrdio je i Slaviša Krstić, član Opštinskog veća opštine Sokobanja zadužen za poljoprivredu i ruralni razvoj.
‒ Mi imamo saradnju, ne samo kada su u pitanju Dani polja, već i prilikom izrade programa poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. Sarađujemo sa službom i sa našim poljoprivrednim proizvođačima. Od njih dobijamo sugestije ‒ kaže Krstić.
On najavljuje da se u lokalnoj samoupravi razmišlja o unapređenju poljoprivrede u skladu sa novonastalim uslovima što se tiče i klimatskih promena i novih uslova na tržištu.
