O Kineskoj novoj godini iz ugla našeg čoveka

Društvo

Proslava Kineske nove godine našoj javnosti dosta privlači pažnje. Ovaj narod već je duže vreme prisutan na našim prostorima. Gotovo često bivaju radno angažovani na raznim mestima, pa imamo prilike da se srećemo ili eventualno sarađujemo s njima. Pažnju privlači i njihova kultura, naročito sada, kada je počelo obeležavanje ovog događaja.

Početak i kraj lunarne godine se, zbog broja dana, ne poklapaju sa dužinom godine po opšteprihvaćenom gregorijanskom kalendaru. Ova (nova) lunarna godina počinje 22. januara 2023. i trajaće do 9. februara 2024. godine. Naravno da savremeni Kinezi slave 31. decembra Novu godinu po modernom modelu obeležavanja – druženjem, koncertima, izlascima u klubove i na ostale načine kako se i u našem narodu danas dočekuje nova godina.

– Istina je da Kinezi neguju i tradiciju slavljenja Lunarne nove godine. Pored Sino-tibetanaca koji žive širom sveta, običaje koji prate lunarni  kalendar, koji nije u zvaničnoj upotrebi, praktikuju i Korejci i Japanci, kao i mnogi drugi narodi Azije.  Tradicionalno se „Kineska” nova godina slavi 15 dana, i ceo taj skup običaja i manifestacija nazivaju Festivalom proleća. On traje od prvog dana lunarne godine do 15. dana – koji se završava (letnjim) Festivalom lampiona – kaže Olivera Denić, diplomirani filolog za kineski jezik i književnost iz Sokobanje.

Ona napominje da nije  bila u Kini u periodu Festivala proleća, ali da je  tokom studija i kroz razgovore sa Kinezima proučavala njihove običaje.

– Naime, sam doček nove godine praktikuje se prema čuvenoj kineskoj legendi o krvoločnoj životinji Nien (pojed. kin: 年, srp: godina), koja je danima zastrašivala seljake, a posebno decu i uništavala okolinu. Jednoga dana su odlučili da na crveni papir stave vatromet i pobegnu, kako bi se sakrili od životinje. Dan kasnije, primetili su da ništa nije uništeno, te su shvatili da se životinja uplašila crvene boje, buke, vatre i pobegla. Zbog toga, Kinezi tradicionalno nose crvenu boju, bacaju petarde i vatromete, i pale lampione oko svojih domova i po ulicama – kako bi uplašile i oterale zle demone – objašnjava naša sagovornica.

Kinezi ne vole broj četiri

Sam doček Nove godine se priprema danima u svakom domaćinstvu – obavezno je čišćenje kuće kako bi se (po Feng šuiju) negativna energija iz kuće izbacila, a oslobodio prostor za pristizanje dobrih duhova i pozitivne energije koju nosi nova godina. Zatim, obavezno je pripremanje  kineskog specijaliteta koji se zove Đaozi (pojed. kin. 饺子 ).

– To je preukusno kuvano ili prženo testo filovano pirinčem, povrćem i ponekad mesom. Ova hrana se sprema zbog simbolike, odnosno fonetske i grafičke veze sa značenjem: levi deo znaka 饺 predstavlja simbol za hranu, a desni deo se izgovara „đao” i označava SPAJANJE. Spajanje i jeste cilj proslave Nove godine – tada se porodica okuplja, nekada i velika familija, i gde god da srodnici žive – teže da se povodom dočeka Festivala proleća okupe i provode zajedničko vreme koje im mnogo nedostaje zbog načina života i udaljenosti. Kinezi kažu da je potrebno mesecima unapred kupiti  avionske karte za ove datume, kao i za voz, autobus, a da su tih dana na naplatnim rampama i putevima nama nezamislive gužve – pokušava donekle da nam dočara tu atmosferu Olivera.

Jedan od tradicionalnih običaja proslave Nove godine je i simbolično zajedničko fotografisanje cele porodice/familije, najčešće ispred kuće, naravno u crvenoj garderobi. U Novogodišnjoj noći razmenjuju se pokloni, a najomiljeniji poklon među decom i samcima je novac, koji dobijaju od bračnih parova. Količina novca treba da bude u parnom broju, osim što NIKAKO ne sme da sadrži cifru 4.

− Ovaj broj/cifra 4 se na kineskom izgovara isto kao i reč „smrt”, i zbog toga je Kinezi potpuno izbegavaju – do te mere, da se i danas u nekim delovima ne može videti oznaka 4. sprata (iako ga izbrojimo), već posle 3. ide 5. sprat – upozorava ova stručnjakinja kineskog jezika.

Na osnovu  učenja, veruje se da vodeni zec donosi dugovečnost, mir i prosperitet. Kinezi se raduju godini u znaku zeca. Festival proleća, odnosno Kineska nova godina, najsvečaniji je praznični period u Kini, tokom koga su deca na raspustu, škole i mnoge firme ne rade, i sve je podređeno proslavama i početku novog ciklusa u prirodi.

Valter i Novak popularni među Kinezima

Proslava Lunarne nove godine svakako nije u srpskoj tradiciji, ali jeste u našoj biti poštovanje običaja iz drugih kultura. Odnos Kineza i Srba je specifičan i prijateljski.

– Ja, kao Srpkinja, ili Jugoslovenka kako su stariji Kinezi voleli da prokomentarišu, apsolutno nikada nijednu neprijatnost nisam doživela tokom svog petomesečnog boravka u Kini – Šangaju, Pekingu i Hangdžouu. Naprotiv, imala sam utisak da sam zbog svoje nacionalnosti i porekla još više poštovana u društvu Kineza. Potvrđujem istinitost priče da su pokojnog Batu Živojinovića (čuvenog Valtera koji brani Sarajevo) doživljavali kao uzvišeno božansko biće, a ne kao glumca Batu Živojinovića. Imala sam zaista veliku čast da sa svojim timom iz Srbije sa kojim sam radila na svetskoj izložbi Ekso 2010 upoznam i ugostim Batu. Ne možete zamisliti kakva je to organizacija bila. Paviljon Republike Srbije smo potpuno ispraznili, ponašanje kineskih posetilaca je podsećalo na histeriju. Koleginica iz Kine je tog dana imala slobodan dan, ali je insistirala da po svaku cenu dođe na posao kako bi se upoznala i slikala sa Valterom. Inače, živela je na potpuno drugom kraju Šangaja, koji je u to vreme bio grad od 16 miliona stanovnika – iznosi svoja iskustva naša sagovornica.

Ona je prepričala i svoja zanimljiva iskustva iz tih dana , kada je biti Srbin u Šangaju bilo više nego prijatno.

– Takođe, često sam se vozila taksijem jer je to bio jeftino transportno sredstvo. Taksisti su radoznali ljudi koji vole da pitaju strance o poreklu i razlogu boravka. Neretko se dešavalo da mi i ne naplate vožnju kada čuju odakle sam. Bilo je tu dosta simpatičnih komentara, poput jednog da je Srbija glavni grad Sarajeva (opet, Sarajevo je poznato po filmovima „Most” i „Valter brani Sarajevo”, koji Kinezi vole jer su to prvi filmovi stranog porekla koji su prikazani u Kini. To se poštuje i prenosi sa generacije na generaciju). Mlađi Kinezi poštuju kult Valtera, ali su ludi za Novakom Đokovićem. Upoznala sam dosta Kineza koji se predstavljaju srpskim imenima, Dejan i Savo, sa njima sam dugo bila u kontaktu.

Prate i posećuju Đokovićeve mečeve, krštavaju decu njegovim imenom i razvijaju internet zajednice posvećene Novaku i o njemu. Njihov odnos prema Đokoviću, takođe, uzimajući u obzir moje srpsko vaspitanje, doživljavam kao neki vid ludog obožavanja – završava naša sagovornica.

Olja nam je pomogla da ovom prilikom poželimo svima koji slave srećnu Lunarnu novu godinu, mnogo zdravlja, sreće i uspeha i da od ove godine Kina i Srbija budu bliže jedna drugoj više nego ikada.

新年快乐!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

one × 5 =