Кнез Милош Обреновић није био само владар преке нарави, како смо га упознали кроз историју. Он је истовремено био брижан отац који је својој деци давао савете пуне родитељске љубави. Његов однос са сином Михаилом, наследником престола и ћерком Петријом сазнајемо захваљујући документима која су сачувана у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковићˮ у Београду.
Преписка књаза са члановима породице Обреновић из ове збирке, која је проглашена културним добром од великог значаја, нашао се у књизи „Породична преписка кнеза Милоша Обреновића из архивске збирке Јоце Вујићаˮ ауторке др Татјане Брзуловић Станисављевић, која је синоћ представљена и публици у сокобањској библиотеци.
Милош Обреновић као брижан отац
Као што сви у животу имамо два лица, једно за јавност, а друго приватно, тако и ова писма представљају друго лице великог књаза у коме се апсолутно не види разлика између њега и било ког другог родитеља, наводи ауторка књиге.
– Са друге стране писма која пишу Михаило и Петрија су пуна љубави, поштовања, чак и страхопоштовања. Деца се на пример родитељу обраћају са милостивејшиј господару, милостивејшиј бабајко, а у потпису стоји ваша покорнејша Петрија и ваш покорнејши син Михаило. То је оставило велики утисак на мене јер када бисте прекрили руком његов потпис никада не бисте могли да претпоставите да је то писмо дошло баш из пера Милоша Обреновића. Заправо, не из његовог пера, пошто знамо да је он био неписмен и да је имао пуно писара. Због тога и сва та писма имају додатну вредност јер ипак разголити себе и говорити тако неке интимне ствари некој другој особи која то преноси на папир није лако и једноставно – истиче ауторка која је на ову тему урадила и докторску дисертацију.
Писма из династије Обреновића сачувана су захваљујући велепоседнику и библиофилу Јоци Вујићу који је део писама пронашао у Темишвару на бившем Петријином имању, откупио их, а затим и завештао Београдском универзитету. Захваљујући њему ми данас сазнајемо нешто ново о односу у династији Обреновића. Сачувана документа писана су на 13 језика и три писма, а садрже и доста архаичних српских и руских речи и турцизама.
Дирљив сусрет два кнеза у Алексинцу
Оно што је занимљиво јесте да је преписка углавном из периода од 1839. до 1856. када је Милош био у изгнанству. Из писама се сазнаје и да је Петрија била његова продужена рука која га је информисала о расположењу јавности у Србији и односу према њему и династији.
Да је кнез Милош Обреновић био владар меког срца сведочи и историјски тренутак који се десио на тридесетак километара од Сокобање. По повратку из изгнанства 1858. године дирљив сусрет кнежева догодио се у Алексинцу. Кнез Милош је дошао из правца Румуније, преко Књажевца и Сокобање и 19. јануара већ је био на улазу у Алексинац, док је кнез Михајло дошао из правца Београда. Њихов сусрет догодио се на такозваном бањском друму (путу за Сокобању).
„Дирљив беше састанак оца и сина. Кнез Михајло пољуби оца у руку, а отац њега у чело. Ниједан не могаше проговорити ни речи, већ се гушаше у сузама, само што кнез Милош могаше кроз сузе рећи: Еј, синко, даде Бог те се видесмо и састадосмо у својој земљи… више не могаше ни Он. Кнез Михајло плакаше као мало детеˮ, записали су тадашњи хроничари.
Промоцију књиге о породичној преписци Обреновића пратио је велики број Сокобањаца, а о овом делу, поред аутора, говорио је и Дејан Ристић, актуелни министар информисања и телекомуникација.
