Knez Miloš Obrenović nije bio samo vladar preke naravi, kako smo ga upoznali kroz istoriju. On je istovremeno bio brižan otac koji je svojoj deci davao savete pune roditeljske ljubavi. Njegov odnos sa sinom Mihailom, naslednikom prestola i ćerkom Petrijom saznajemo zahvaljujući dokumentima koja su sačuvana u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Markovićˮ u Beogradu.
Prepiska knjaza sa članovima porodice Obrenović iz ove zbirke, koja je proglašena kulturnim dobrom od velikog značaja, našao se u knjizi „Porodična prepiska kneza Miloša Obrenovića iz arhivske zbirke Joce Vujićaˮ autorke dr Tatjane Brzulović Stanisavljević, koja je sinoć predstavljena i publici u sokobanjskoj biblioteci.
Miloš Obrenović kao brižan otac
Kao što svi u životu imamo dva lica, jedno za javnost, a drugo privatno, tako i ova pisma predstavljaju drugo lice velikog knjaza u kome se apsolutno ne vidi razlika između njega i bilo kog drugog roditelja, navodi autorka knjige.
– Sa druge strane pisma koja pišu Mihailo i Petrija su puna ljubavi, poštovanja, čak i strahopoštovanja. Deca se na primer roditelju obraćaju sa milostivejšij gospodaru, milostivejšij babajko, a u potpisu stoji vaša pokornejša Petrija i vaš pokornejši sin Mihailo. To je ostavilo veliki utisak na mene jer kada biste prekrili rukom njegov potpis nikada ne biste mogli da pretpostavite da je to pismo došlo baš iz pera Miloša Obrenovića. Zapravo, ne iz njegovog pera, pošto znamo da je on bio nepismen i da je imao puno pisara. Zbog toga i sva ta pisma imaju dodatnu vrednost jer ipak razgoliti sebe i govoriti tako neke intimne stvari nekoj drugoj osobi koja to prenosi na papir nije lako i jednostavno – ističe autorka koja je na ovu temu uradila i doktorsku disertaciju.
Pisma iz dinastije Obrenovića sačuvana su zahvaljujući veleposedniku i bibliofilu Joci Vujiću koji je deo pisama pronašao u Temišvaru na bivšem Petrijinom imanju, otkupio ih, a zatim i zaveštao Beogradskom univerzitetu. Zahvaljujući njemu mi danas saznajemo nešto novo o odnosu u dinastiji Obrenovića. Sačuvana dokumenta pisana su na 13 jezika i tri pisma, a sadrže i dosta arhaičnih srpskih i ruskih reči i turcizama.
Dirljiv susret dva kneza u Aleksincu
Ono što je zanimljivo jeste da je prepiska uglavnom iz perioda od 1839. do 1856. kada je Miloš bio u izgnanstvu. Iz pisama se saznaje i da je Petrija bila njegova produžena ruka koja ga je informisala o raspoloženju javnosti u Srbiji i odnosu prema njemu i dinastiji.
Da je knez Miloš Obrenović bio vladar mekog srca svedoči i istorijski trenutak koji se desio na tridesetak kilometara od Sokobanje. Po povratku iz izgnanstva 1858. godine dirljiv susret kneževa dogodio se u Aleksincu. Knez Miloš je došao iz pravca Rumunije, preko Knjaževca i Sokobanje i 19. januara već je bio na ulazu u Aleksinac, dok je knez Mihajlo došao iz pravca Beograda. Njihov susret dogodio se na takozvanom banjskom drumu (putu za Sokobanju).
„Dirljiv beše sastanak oca i sina. Knez Mihajlo poljubi oca u ruku, a otac njega u čelo. Nijedan ne mogaše progovoriti ni reči, već se gušaše u suzama, samo što knez Miloš mogaše kroz suze reći: Ej, sinko, dade Bog te se videsmo i sastadosmo u svojoj zemlji… više ne mogaše ni On. Knez Mihajlo plakaše kao malo deteˮ, zapisali su tadašnji hroničari.
Promociju knjige o porodičnoj prepisci Obrenovića pratio je veliki broj Sokobanjaca, a o ovom delu, pored autora, govorio je i Dejan Ristić, aktuelni ministar informisanja i telekomunikacija.
