Pre nekoliko dana postavljen je krst na ulazu u Sokobanju, kod Trebičke česme, spomen česme kneza Miloša. Krst je postavila neformalna grupa „Krstoljupci” iz Sokobanje. Ubrzo se fotografija krsta našla na društvenim mrežama i izazvala polemiku u okviru koje su mogla da se pročitaju različita mišljenja. Velika većina podržava ovaj čin, ali bilo je i onih koji su protiv postavljanja krsta na ovom mestu. Prema rečima ljudi koji su organizovali postavljanje krsta, to je navodno učinjeno na mestu gde su nađeni ostaci temelja crkve Svetog apostola Vartolomeja i upravo je to razlog što je ovo mesto izabrano. 
– Krst podigosmo u čast Cara Slave, a na spasenje naroda Sokobanje i vascele naše otadžbine i rasejanja. Takođe, u spomen i sećanje svih naših predaka koji položiše svoje živote za Krst časni i slobodu zlatnu, od Kosova Polja, našeg Svetog Jerusalima, preko Albanskih vrleti i gudura i Kajmakčalana, pa sve do Novomučenice, deteta, Milice Rakić. Molimo, i zaklinjemo Hristom, da niko ne razori ili oskrnavi ovaj Sveti Krst. Amin – stoji u pisanom odgovoru ljudi iz ovog udruženja, koji su insistirali da on bude objavljen u celosti.
Predstavnici lokalne samouprave kažu da nemaju ništa protiv postavljanja krsta, ali su stava da krst treba da bude tačka spajanja, a ne razdvajanja ljudi, i podsećaju da opština ni na koji način nije učestvovala u tome, ni kao donator, ni kao partner i da iz opštine nije izdata nikakva građevinska dozvola za ovaj objekat.
Sličnog stava su i predstavnici sokobanjske crkve. Oni kažu da je postavljanje krsta kao verskog obeležja pozitivan potez za pravoslavni verni narod, ali da oni nisu učestvovali u tome jer je bio neophodan blagoslov vladike Timočkog, gospodina Ilariona, koji je izostao jer nisu u potpunosti rešeni imovinsko-pravni odnosi na parceli na kojoj je krst postavljen.
Očito da je ovo primer kako ne treba raditi i kada je u pitanju jedan tako plemeniti čin. Zakonom su propisani postupci i potrebna dokumentacija za dobijanje građevinske dozvole, a i crkva ima svoja pravila kod gradnje ovakvih objekata. Stiče se utisak da je ova grupa građana igrala na kartu verskih osećanja pretpostavljajući da niko neće želeti da ulazi u razjašnjavanje šta je legalno, a šta ne. Da li će vreme učiniti svoje pa će ovaj krst postati prepoznatljivo obeležje Sokobanje, ili pak podsećanje na ljudsku samovolju, ostaje da se vidi. Sigurno da u ovom slučaju niko nije želeo da povredi ničija osećanja, bilo da su ona verska ili građanska, ali evidentno da je kod ovakvih akcija neophodna bolja i zakonska i verska priprema. Jer postavljeni krst treba da ujedinjuje narod i zato bilo koji propusti nisu poželjni.
