Пре неколико дана постављен је крст на улазу у Сокобању, код Трeбичке чесме, спомен чесме кнеза Милоша. Крст је поставила неформална група „Крстољупци” из Сокобање. Убрзо се фотографија крста нашла на друштвеним мрежама и изазвала полемику у оквиру које су могла да се прочитају различита мишљења. Велика већина подржава овај чин, али било је и оних који су против постављања крста на овом месту. Према речима људи који су организовали постављање крста, то је наводно учињено на месту где су нађени остаци темеља цркве Светог апостола Вартоломеја и управо је то разлог што је ово место изабрано. 
– Крст подигосмо у част Цара Славе, а на спасење народа Сокобање и васцеле наше отаџбине и расејања. Такође, у спомен и сећање свих наших предака који положише своје животе за Крст часни и слободу златну, од Косова Поља, нашег Светог Јерусалима, преко Албанских врлети и гудура и Кајмакчалана, па све до Новомученице, детета, Милице Ракић. Молимо, и заклињемо Христом, да нико не разори или оскрнави овај Свети Крст. Амин – стоји у писаном одговору људи из овог удружења, који су инсистирали да он буде објављен у целости.
Представници локалне самоуправе кажу да немају ништа против постављања крста, али су става да крст треба да буде тачка спајања, а не раздвајања људи, и подсећају да општина ни на који начин није учествовала у томе, ни као донатор, ни као партнер и да из општине није издата никаква грађевинска дозвола за овај објекат.
Сличног става су и представници сокобањске цркве. Они кажу да је постављање крста као верског обележја позитиван потез за православни верни народ, али да они нису учествовали у томе јер је био неопходан благослов владике Тимочког, господина Илариона, који је изостао јер нису у потпуности решени имовинско-правни односи на парцели на којој је крст постављен.
Очито да је ово пример како не треба радити и када је у питању један тако племенити чин. Законом су прописани поступци и потребна документација за добијање грађевинске дозволе, а и црква има своја правила код градње оваквих објеката. Стиче се утисак да је ова група грађана играла на карту верских осећања претпостављајући да нико неће желети да улази у разјашњавање шта је легално, а шта не. Да ли ће време учинити своје па ће овај крст постати препознатљиво обележје Сокобање, или пак подсећање на људску самовољу, остаје да се види. Сигурно да у овом случају нико није желео да повреди ничија осећања, било да су она верска или грађанска, али евидентно да је код оваквих акција неопходна боља и законска и верска припрема. Јер постављени крст треба да уједињује народ и зато било који пропусти нису пожељни.
