Не могу да слушам да нема Ковида, болест је могла кућу да нам затвори

Друштво

Ја у шали кажем ’Не дај Боже, али треба да се сусретнеш, да се разболиш па да видиш’ − започиње своју животну причу Владимир Миловановић, заменик председника општине Сокобања.  Он је прележао Ковид 19 са тежом клиничком сликом. О паклу кроз који је прошао он и друге особе које су имале сличне симптоме нерадо прича, али због оних који не верују у сву озбиљност болести описује те тренутке.

− Када изгубиш дах, не можеш да дођеш до ваздуха, боле плућа. Болест напредује, шири се муњевитом брзином и за два три дана човек буквално изгуби плућа. У неком тренутку то све стане − каже наш саговорних уз велику захвалност лекарима у Специјалној болници „Сокобања”, и истиче нарочито велику стручност овдашњих пулмолога.

Пресудило знање сокобањских лекара

Сокобањски медицински радници у више наврата су се сусрели са овом опаком болешћу. На почетку пандемије били су испомоћ у Нишу, а њихова матична установа  је два пута била ковид болница.

Као што то обично у животу бива подмукао непријатељ је дошао када се наш саговорник најмање надао. Иако је због друштвеног ангажовања стално био у опасности да се инфицира вирусом, то му се десило изненада.

− Од првог дана ковида и Ви знате, учествовао сам у подели хуманитарних пакета на читавом подручју општине Сокобања. Преко 4.000 таквих пакета смо ми одвезли до наших најстаријих. Исто тако, као председник општинског одбора Српске напредне странке,  прошлог пролећа сам учествовао у кампањи поводом локалних и републичких избора . Обилазили смо села, држали трибине, али на отвореном због мера. Водио сам рачуна. У приватном животу волим да се дружим, ловац сам и ево после годину дана вођења рачуна, ја сам се заразио и то кад сам се најмање надао − каже Миловановић.

Ових дана доста се прича о вакцинама и наш саговорник сматра да је вакцинација веома значајна у заштити становништва. Са онима који сматрају да се корона и болест дешавају негде другде, а не у нашој средини не жели да полемише.

− Једноставно не могу више да слушам, необразоване и неуке људе који не верују да корона постоји и сматрају да је то превара века. Ја такво друштво одмах напустим, јер не желим да се расправљам ни са ким, али не желим ни да их слушам. Знам кроз шта сам прошао. Био сам тежак случај, а мој отац је нажалост преминуо од ковида. Мајка је такође била  тешко оболела, а оболели су ми били и суруга, син и ташта. Тако да не могу о томе да расправљам са разним теоретичарима завера − категоричан је Миловановић.

Чим ми дозволе вакцинисаћу се

Овај јавни радник нема дилеме када је у питању вакцинација и ако је прележао Ковид 19 заштитиће се и вакцином.

− Исто тако и кад је вакцинација у питању, сваког бих посаветовао да се вакцинише. То ћемо учинити ја и моја породица, чим будемо могли. То ће по савету лекара бити за месец, два. Вакцинисаћемо се јер, понављам по десети пут, одлично знамо кроз шта смо прошли, ова болест је могла кућу да нам затвори − упозорава наш саговорник.

Осим стручности овдашњих лекара у специјалистичкој болници коју више пута истиче, Миловановић, каже да је битан и оптимизам.

− Мислим да су одлучујуће биле позитивне мисли. Ја ни једном за шеснаест дана, колико сам провео у болници нисам помислио да ће ми се десити оно најгоре, а то је да ме прикључе на респиратор одакле се нећу извући жив. Стално сам размишљао о ведрим темама. Сваког дана су ме звали из општине, разговарали смо, питали ме за савете јер су у том периоду интензивно рађени пројекти, тако да ми је то скретало мисли. Читао сам књиге, гледао телевизију и тако су ми пролазили дани. За разлику од мене, било је случајева где су људи размишљали само о најгорем, тако да сматрам да је и то утицало на ток болести − завршава изношење свог искуства Владимир Миловановић, заменик председника општине Сокобања.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

four × 1 =