Ja u šali kažem ’Ne daj Bože, ali treba da se susretneš, da se razboliš pa da vidiš’ − započinje svoju životnu priču Vladimir Milovanović, zamenik predsednika opštine Sokobanja. On je preležao Kovid 19 sa težom kliničkom slikom. O paklu kroz koji je prošao on i druge osobe koje su imale slične simptome nerado priča, ali zbog onih koji ne veruju u svu ozbiljnost bolesti opisuje te trenutke.
− Kada izgubiš dah, ne možeš da dođeš do vazduha, bole pluća. Bolest napreduje, širi se munjevitom brzinom i za dva tri dana čovek bukvalno izgubi pluća. U nekom trenutku to sve stane − kaže naš sagovornih uz veliku zahvalnost lekarima u Specijalnoj bolnici „Sokobanja”, i ističe naročito veliku stručnost ovdašnjih pulmologa.
Presudilo znanje sokobanjskih lekara
Sokobanjski medicinski radnici u više navrata su se susreli sa ovom opakom bolešću. Na početku pandemije bili su ispomoć u Nišu, a njihova matična ustanova je dva puta bila kovid bolnica.
Kao što to obično u životu biva podmukao neprijatelj je došao kada se naš sagovornik najmanje nadao. Iako je zbog društvenog angažovanja stalno bio u opasnosti da se inficira virusom, to mu se desilo iznenada.
− Od prvog dana kovida i Vi znate, učestvovao sam u podeli humanitarnih paketa na čitavom području opštine Sokobanja. Preko 4.000 takvih paketa smo mi odvezli do naših najstarijih. Isto tako, kao predsednik opštinskog odbora Srpske napredne stranke, prošlog proleća sam učestvovao u kampanji povodom lokalnih i republičkih izbora . Obilazili smo sela, držali tribine, ali na otvorenom zbog mera. Vodio sam računa. U privatnom životu volim da se družim, lovac sam i evo posle godinu dana vođenja računa, ja sam se zarazio i to kad sam se najmanje nadao − kaže Milovanović.
Ovih dana dosta se priča o vakcinama i naš sagovornik smatra da je vakcinacija veoma značajna u zaštiti stanovništva. Sa onima koji smatraju da se korona i bolest dešavaju negde drugde, a ne u našoj sredini ne želi da polemiše.
− Jednostavno ne mogu više da slušam, neobrazovane i neuke ljude koji ne veruju da korona postoji i smatraju da je to prevara veka. Ja takvo društvo odmah napustim, jer ne želim da se raspravljam ni sa kim, ali ne želim ni da ih slušam. Znam kroz šta sam prošao. Bio sam težak slučaj, a moj otac je nažalost preminuo od kovida. Majka je takođe bila teško obolela, a oboleli su mi bili i suruga, sin i tašta. Tako da ne mogu o tome da raspravljam sa raznim teoretičarima zavera − kategoričan je Milovanović.
Čim mi dozvole vakcinisaću se
Ovaj javni radnik nema dileme kada je u pitanju vakcinacija i ako je preležao Kovid 19 zaštitiće se i vakcinom.
− Isto tako i kad je vakcinacija u pitanju, svakog bih posavetovao da se vakciniše. To ćemo učiniti ja i moja porodica, čim budemo mogli. To će po savetu lekara biti za mesec, dva. Vakcinisaćemo se jer, ponavljam po deseti put, odlično znamo kroz šta smo prošli, ova bolest je mogla kuću da nam zatvori − upozorava naš sagovornik.
Osim stručnosti ovdašnjih lekara u specijalističkoj bolnici koju više puta ističe, Milovanović, kaže da je bitan i optimizam.
− Mislim da su odlučujuće bile pozitivne misli. Ja ni jednom za šesnaest dana, koliko sam proveo u bolnici nisam pomislio da će mi se desiti ono najgore, a to je da me priključe na respirator odakle se neću izvući živ. Stalno sam razmišljao o vedrim temama. Svakog dana su me zvali iz opštine, razgovarali smo, pitali me za savete jer su u tom periodu intenzivno rađeni projekti, tako da mi je to skretalo misli. Čitao sam knjige, gledao televiziju i tako su mi prolazili dani. Za razliku od mene, bilo je slučajeva gde su ljudi razmišljali samo o najgorem, tako da smatram da je i to uticalo na tok bolesti − završava iznošenje svog iskustva Vladimir Milovanović, zamenik predsednika opštine Sokobanja.
