Како је изгледало студирање на нишком ДИФ-у пре педесет година, који су предмети били најтежи, а који професори најзахтевнији, присећали су се ових дана у Сокобањи студенти прве генерације из давне 1971, када је факултет основан. Иако је прошле године у Нишу одржана свечана академија поводом пола века факултета, „златни студентиˮ одлучили су да свој јубилеј обележене дружењем у Бањи под Озреном. Боравак су искористили за обилазак, али и спортске активности.
– Колеге су ме замолиле са жељом да виде ову лепу Сокобању, да је обиђу и да се мало дружимо, разменимо искуства, мишљења, да видимо ко је где и шта ради. Сви су се пријавили за спортска такмичења у пикаду, шутирање на мале голове, слободно бацање на кош и још једну дисциплину, коју ја негујем на олимпијадама трећег доба, а то је ‘Где ја стадох, ти продужи’, имамо пет екипа са по четири такмичара и кад један скочи настави други, затим трећи и четврти, врло симпатична игра – рекао је Сокобањац Драган Кузмановић, један од „златних студенатаˮ.
Прва генерација „дифовацаˮ бројала је 66 студената, колико је било дозвољено за упис на тек основану студијску групу Филозофског факултета.
– Имали смо изузетне и еминентне стручњаке физичке културе из целе Југославије. Од Словеније (Јанко Лескошек) до Македоније. Главни и одговорни је био професор доктор Александар Керковић који је пре неколико дана славио 100 година живота и издао је књигу о духу и телу трећег доба. Промоција је била у Нишу и нас неколико студената је било присутно, као и његове колеге из читаве Србије, па и шире – навео је Кузмановић.
У првој генерацији студената нишког Факултета за физичко васпитање било је и успешних спортиста, који су у ондашњој Југославији постизали запажене резултате. Међу њима био је и Слободан Халиловић.
– Завршио сам факултет, дипломирао са оценом десет и бавио сам се професионално фудбалом као играч и као фудбалски тренер у бившој Југославији, у Уједињеним Арапским Емиратима и у Кувајту. У фудбалски клуб Раднички дошао сам 1970. године и затекао једну плејаду јако добрих играча. Пресрећан сам због доприноса успеху фудбалера Радничког у Европи. Три пута смо били учесници Купа УЕФА и остварили заиста један диван резултат једне такмичарске године кад смо у полуфиналу Купа Европе играли против Хамбурга и нажалост испали у полуфиналу. Као тренер и као играч сам имао прилику да освојим првенство Балкана. Као човек који припада спорту изузетно сам срећан јер сам се посветио својој највећој љубави на свету – фудбалу. Сад живим од тих дивних успомена – каже нам Халиловић.
Да је бављење спортом и генерално физичка активности допринела да се ови времешни људи и у позним годинама осећају као младићи потврдио нам је и Томислав Пешић, један од „златних студенатаˮ.
– После дужег времена се окупљамо и гледам ове моје колеге, ништа се нису променили, сем што су оседели. Желео бих да кажем да је ова наша професија више него лепа, здрава и препоручујем млађим генерацијама кретање, кретање, кретање… јер то је предуслов даљег и што дужег живота – поручује наш саговорник.
Боравак у Сокобањи „дифовциˮ су искористили за обилазак објеката попут Амама, Летње позорнице „Врелоˮ и Аква парка, али и природних лепота, излетишта Лептерије и планине Озрен.
