На празник Преображења Господњег лета 2026. и два века од рођења митрополита Михаила

Када шетате Сокобањом, имајте на уму да она није само још један туристички град где људи долазе у потрази за одмором и где је све усмерено на туристу и његов што бољи боравак. Шаренило једноставног живота, уоквирено у напоре да се онима који долазе боравак начини што бољим и садржајнијим, пратећи монденски све оно што је тренутно популарно већини, део је њене свакодневице. А монденско је увек оно што је тренутно актуелно и прати тренд. 

Првенствено се долази за неким леком, прекопотребним, јер бање су она места која лече, како здравље човека лековитом водом и природним факторима, тако и његову душу лепотом природе. Али оно чиме то место дише, историјским споменицима, бистама, тековинама, говором, сећањима, има ту моћ да човеку уздигне и мисао. Да му дозволи да сазна, спозна да постоји нешто више од обичног одмора и да је то место, због неких својих знаменитих људи, рођених баш ту, имало велики утицај на историју не само родног града, него и једне земље у прошлости. 

У Сокобањи ниједном оку не може да промакне архитектонска лепота зграде коју овде зову „Малом школомˮ. Њене истанчане линије, архитектонски елементи који красе ободе прозора, фриз изнад окна, врата, лукове, стил изградње који потиче из времена када се и Србија наново описмењавала након дугог периода под турском влашћу, очувани стари звоник са звоном који је позивао на почетак часа. 

Ту зграду, која упечатљиво доминира мермерним шеталиштем, изградио је митрополит београдски Михаило Јовановић, да намени будућим поколењима могућност да постану писмени људи, а једном можда и сами знаменити, битни људи који ће својим радом и деловањем имати велики утицај како на своју средину, тако и ван ње. 

Из учионица те „Мале школеˮ изашле су генерације и генерације ђака које су своје прво „коса, танка, усправна, дебелаˮ, дођоше у први разред, научиле баш у том здању. Њих би у дворишту школе, на прозивкама, дочекивали учитељи и учитељице, хладовина великог платана и стари дудови покрај Врелског потока, а у дворишту би касније од великих песника, поета и књижевника учили шта је то живот. 

Митрополит Михаило, као иноватор, био је и иницијатор оснивања ђачке задруге која је посадила засаде стабала дуда ради узгоја свилене бубе, како би школа имала сопствени приход за обезбеђивање савремених учила. 

Ову 2026. годину, на 19. август, празник Светог Преображења Господњег, обележиће и један важан јубилеј, 200 година од рођења дечака Михаила Јовановића, потоњег митрополита београдског Михаила. Ово је значајан јубилеј за Сокобању, јер је баштина коју је оставио овај знаменити Сокобањац и данас од велике користи како за Србију, тако и за овдашњи народ. 

Као светски путник и човек широког образовања, Михаило је желео да и своју родну Сокобању развије по узору на најпознатије бање света. У спомен својим родитељима и у знак захвалности месту у коме је рођен, 1892. године подигао је велику цркву Светог Преображења Господњег, а 1894. и лепу, велику школу, ремек-дело локалне градитељске баштине и старе бањске архитектуре, чија лепота и данас привлачи погледе пролазника. 

Радови на изградњи цркве трајали су осам година, од 1884. до 1892. године, а рађена је према нацрту архитеката Светозара Ивачковића и Душана Живадиновића. Грађена је у српско-византијском стилу, а градили су је италијански мајстори. Освештана је на Васкрс 1892. године, чему је присуствовао и руски гроф Тодор Котов, који је цркви даривао путир и два јеванђеља, који се и данас чувају.