Данас се навршава два века од рођења једног од најзнаменитијих Сокобањаца, митрополита Михаила.
Митрополит београдски Михаило Јовановић рођен је као Милоје 19. августа 1826. године у оближњем селу Трговишту, испод планине Ртањ, у време када је Сокобања носила назив Алексиначка Бања. Потекао је из сиромашне породице занатлије Милована и Марије, кћери свештеника Ристе из села Трговишта. Његова мајка, од које је наследио топлу и дубоку религиозност, потицала је из породице Кашмарица-Кашмера. Велики број његових предака био је у свештеничком чину.
О његовој раној религиозности сведочи и податак да је приликом посете епископа неготинско-тимочког Доситеја Новаковића млади Милоје, придржавајући жезло, својим друговима изговорио: „Почекајте само, доћи ће време, кад ћу се и ја облачити у овакве хаљине ка оно владикаˮ.
Основну школу завршио је у Сокобањи, а као најбољи ђак предложен је за даље школовање, које је наставио у гимназијама у Зајечару и Неготину, у периоду од 1838. до 1840. године. Затим је уписао Богословију у Београду. Као изузетно надарен ученик, 1846. године упућен је на школовање у Кијевску духовну академију, где је 29. марта 1853. године примио монашки чин, с благословом митрополита Петра. У Кијево-печерској лаври добио је монашко име Михаило.
О свом циљу, жељи за усавршавањем и школовањем, као и разлозима одласка у Царску Русију, записао је:
„Памти свагда заветни циљ, који те је побудио оставити милу отаџбину, родбину и све што је у срцу најљубазније! Вера православна, народ свој са свим богатим скровиштима и благо обштечовечанско! Ове су ти мисли главним образом заветни циљ, памти их добро и свагда се к њима стремиˮ.
Као млади јеромонах вратио се у Србију 1854. године и постао професор семинарије у Београду. Већ у октобру исте године изабран је за епископа шабачког, а 11. октобра произведен је за архимандрита студеничког. У београдској Саборној цркви хиротонисан је 14. октобра за епископа, а 19. октобра устоличен у Шапцу.
За митрополита је изабран 25. јула 1859. године и управљао је Српском црквом у време владавине четворице Обреновића, Милоша, Михаила, Милана и Александра.
Милош Обреновић потврдио је избор епископа шабачког Михаила на трон Српске цркве следећим речима:
„Ја сам тврдо уверен, да ће он доказаним врлинама својим принети, да се узвиси поштовање православне вере и распростре слава наше матере цркве.ˮ
За време његове митрополије проширена је и територија Српске цркве. Поред епархија које је затекао, београдске, ужичке, шабачке и тимочке, припојени су Нишки, Пиротски и Врањски округ. Актом Васељенске патријаршије од 20. октобра 1879. године Србија је добила аутокефалност.
Према причи оца Љубе Ранковића, његов лик и дело послужили су као инспирација великом руском писцу Антону Павловичу Чехову за дело „Архијерејˮ.
Његов положај поглавара Цркве омогућио је Михаилу да се бави и националним радом, посебно ослобађањем Срба који су живели под Турцима. Истакао се на хуманом, социјалном и књижевном плану, што му је донело одликовања и признања различитих друштава. Био је изабран за председника Друштва за ослобођење афричких робова, члан Алтајске мисије, почасни члан Петроградског и Московског универзитета, почасни члан друштва Братства христољубивих у Атини, почасни члан Друштва Црвеног крста у Бриселу и почасни члан Друштва српске словесности.
Основна школа у Сокобањи данас носи његово име. Део мермерног шеталишта, односно део улице од Трга ослобођења који пролази између Мале школе и Храма Преображења Господњег, поред средње школе, која је уједно и зграда основне школе, ка Дому здравља, носи име „Митрополита Михаилаˮ.
Михаило Јовановић, родом Сокобањац, преминуо је 5/17. фебруара 1898. године и сахрањен је у београдској Саборној цркви. На његовом гробу уклесане су речи: „Љубите српство, љубите православљеˮ.
