„Фазони и форе”, „Двоглед”, „Хиљаду зашто”- Телевизија. „Уторак вече – ма шта ми рече”, „Суботом у два”, „Весели уторак” − Радио. И преко деведесет књига написаних углавном за децу. Али има и за одрасле. Све су то дела Љубивоја Ршумовића, српског књижевника и песника, на којима су расла, како и мала, тако и велика деца са наших Балканских простора.
Овај истакнути књижевник и писац боравио је протеклог викенда у Сокобањи. Дружио се са децом и причао своје песме на „Другом дечијем песничком маратону”, који је организован од стране Удружења књижевника „Стојан живадиновић”, Основне школе „Митрополит Михаило” и Народне библиотеке „Стеван Сремац”.
Искористили смо ову прилику његове посете да сазнамо какво је његово мишљење о одзиву деце поезији у ово време поплаве МАС културе.
− Ја сам покушао да омасовим ту врсту културе. Да наговорим, припитомим младе људе да се баве литературом. Да смишљају или да замоле мајку и оца да им помогну. Или да замоле учитеља или наставника да им погледа то. А све размишљајући о свом детињству, како сам ја почео и како сам већ у трећем разреду добио од Пионирских новина из Београда награду, претплату за лист и једну графитну оловку са гумицом, у то време. Ту гумицу и ту оловку послао ми је Душко Радовић лично. Тада је он примљен у Пионирске новине у Београду. То ми је он после причао, после много година, када смо се већ почели дружити у Радио Телевизији − рекао је Ршумовић.
Ово није прва посета овог писца Сокобањи. Овде је долазио раније са Добрицом Ерићем, књижевником, песником, прозним и драмским писцем кога Сокобања памти.
− Добрица је имао у то време имао неки Карт бланш (Carte blanche), у Сокобањи. Долазио је стално. Знам, и кад нисам ја ишао са њим, он се хвалио да се провео у Сокобањи лепо, наговарајући ме да дођем у Сокобању. И ево дошао сам после двадесет година – додао је Ршумовић.
Писац се осврнио и на дуг период трајања на песничкој сцени, а питали смо га како то изгледа бити омиљен, не само деци, већ и генерацијама. Са осмехом нам је одговорио да „То ви силеџије седме силе мислите да је слава велика привилегија и тако.То је и нека врста гњаваже,да ме не чују моји фанови и обожаваоци“, поздрављајући их руком кроз објектив камере.
− Човек мора да води рачуна о некој врсти праве мере,као што је све оно што је превише и што постане у једном тренутку досадно и непријатно и непожељно у крајњој линији. јЗато што, славне личности, причали су ми и певачи и Бора Ђорђевић и други, цитирајући их…„Најгоре ми је бре да морам ја да размишљам како ја изгледам тим људима“. Каже.„А немам тренутно. Уцирко сам се мало, немам уопште огледало да се погледам на шта личим пред тим камерама“. Мислим, то је мука свакодневна − објашњава Ршумовић један сегмент славе.
Са песником смо се осврнули и на то колико се укус најмлађе публике мењао са годинама.
− Ево, ја сам вечерас гледао, када је та млада публика ушла у салу, сви су имали телефоне у рукама. Ал, кад смо почели, чак кад су почели слушати своје другаре како рецитују своје песме, па онда, баш сам гледао, да ли ће неко то да држи кад ја будем рецитвао своје песме. Нико није. Значи да је, како да кажем, пажња просто скренута вечерас на песме, на поезију. Сад, то је добро, није добро. Лепо је у ствари. Мало има смеха, мало има туге. Шта да радимо такав је живот – овим речима завршава интервју Љубивоје Ршумовић, дечији песник и књижевник.
Мали интервју са песником Љубивојем Ршумовићем можете погледати у видео прилогу испод.
