Срђан Цветковић, стручни сарадника за ратарство у ПССС Књажевац сматра да изградњом вишенаменских акумулација вода и система за наводњавање пољопривредни произвођачи ипак и у стресним, сушним условима могу на неки начин обезбедити довољну количину воде за заливање. То је веома важно јер како и сам указује у Србији је веома мали проценат обрадивих површина под системима за наводњавање.
Цветковић врло јасно поручује, ако желимо неку стабилнију производњу у наредном периоду онда мора нешто да се брзо предузме на националном нивоу у смислу практичних решења када су у питању акумулације.
– Такође, ако говоримо о воћарској производњи, противградне мреже које штите усеве од града ће свакако бити од великог значаја, а у целом том будућем периоду мора се водити рачуна о едукацији пољопривредних произвођача. Важно је и подизање њихове свести да заиста долази до климатских промена и да они сами и своју биљну и сточарску производњу морају да промене и да усаглашавају, да адаптирају, са новонасталим променама – каже наш саговорник.
Цветковић указује на још једну битну меру важну за прилагођавање пољопривредне производње новим условима насталим због климатских промена. У новонасталим условима битна је селекција, избор нових сорти и хибрида, као и раса животиња које ће моћи да се прилагоде и да опстану у новонасталим условима. Схватајући значај ових промена Министарство просвете, науке и технологије у средњим пољопривредним школама, прошле године, увело је и нови изборни предмет који се зове „Климатске промене у пољопривредиˮ, што само по себи довољно говори колики значај се придаје новонасталој ситуацији и климатским променама.
– Ако говоримо о ратарској производњи, све више се говори о такозваним ‘покровним усевима’, то су биљке које узгајамо, пре свега, због одржавања здравља и квалитета земљишта, а не само ради повећања приноса. Увођењем тих покровних усева у пракси се могу у одређеној мери решити неки од новонасталих проблема услед климатских промена. Треба водити рачуна да земљиште, што дуже у току године, буде покривено усевима јер тако оно има мање загревање, више задржава влагу, самим тим и мање је испирање хранљивих материја. У крајњој линији то земљиште је квалитетније него земљиште које није тако покривено – препоручује Цветковић.
Он још додаје и да се у том циљу све више замењује такозвана комерцијална обрада земљишта са конзервацијском обрадом која подразумева разноразне типове и подтипова редуковане обраде и директне сетве. Значи сетва без икакве обраде, а земљишта, односно парцеле које имају више од 30 процената покривености жетвеним остацима, сврставају се у неке такозване редуковане обраде земљишта. Необрађени површински слој земљишта је мање порозан него код обрађених земљишта, па је и садржај влаге већи и има више органског материјала, већу микробиолошку активност у земљишту.
– Таква земљишта су плоднија, мања је ерозија на таквим парцелама и оваквом обрадом земљишта доприноси се очувању животне средине. Али она није могућа увек и на свим типовима земљишта. Све у свему, треба радити када је пољопривредна производња у питању, да ли ратарска, повртарска, сточарска или воћарска, на промени и свести пољопривредних произвођача, али и функционери треба да ураде свој део посла. Значи, селекција таквих геротипова, тако ће бити толерантни на стресне услове у будућности, нема биљака које су отпорне на сушу, постоје мање или више толерантне – каже Цветковић из ПССС Књажевац.
Он на крају истиче да ће генетика да иде у том правцу, и да пољопривредни произвођачи треба да буду свесни новонасталих услова и у складу са тим да се едукују, и да своју пољопривредну производњу адаптирају и прилагоде новонасталим климатским променама које не дотичу само нас већ читаву планету.
