Листајући издања београдске „Правде” из 1937. године наишли смо на писање где је тадашњи колега у напису о руднику и капели написао садржај под насловом „На врху планине Ртањ налази се капела, коју је подигао покојни Јулије Минх”. У објави нашег медијског садржаја смо тада напоменули да овај податак треба узети са резервом, јер осим у „Правди” нигде се не помиње да је овај објекат саграђен за живота овог индустријалца.
Том приликом смо позвали историчаре да ову дилему разреше, пошто је у јавности општеприхваћен као истина исказ једног сељака са Ртња по имену Руда, који је познавао породицу Минх, по коме су капелу подигли удовица Грета и породица након смрти Јулијуса, у знак захвалности и сећања на овог визионара и хуманог послодавца. Ту причу је забележила 1995. године публицисткиња Весна Николић, дајући јој занимљиву ноту велике љубави овог пара.
Наш читалац Никола, претпостављамо да се ради о историчару, нам је послао фотокопију новинских страна из два београдска листа, „Време”, уторак 22. мај 1934. године и „Правда”, јул 1933. године, у којима тадашњи новинари недвосмислено наводе да је капела на Ртњу изграђена након смрти индустријалца Јулиуса Миха.
Тада „Време” објављује напис под насловом „Спомен капела на врху Ртња” у коме стоји да је на врху Ртња на веома свечан начин извршено освећење спомен-капеле покојном Јулијусу Минху, бившем индустријалцу и власнику угљених рудника „Ртањ”. Капелу су подигли радници и чиновници рудника „Ртањ” са грађанством Бољевца и околних села. Капела је подигнута на висини од 1.656 метара. Подигнута је од самог камена, са мермерним плочама, а висока је 11 метара. На врху причвршћен је крст, висок пет метара. На овој реткој свечаности узело је учешћа мноштво грађанства из околине.
Познати сокобањски новинар и револуционар Алекса Маркишић јула 1933. године у листу „Правда” након похвале на рад и племенитост индустријалца Јулијуса пише да његова племенита удова, госпођа Грета Минх, не заборавља заслуге свога преминулог супруга. Она хоће да му се, за његов велики овоземаљски труд постојно одужи. Госпођа Минх му подиже, заједно са браћом преминулог Јулијуса, Адолфом и Ацом, на врху Ртња спомен-капелу. Рад на подизању капеле је почео. Прво је просечен пут до врха Ртња. Тај пут је, за сада, једино употребљив за воловска кола, којима се износи материјал за подизање капеле.
