Планином Ртањ, или како је неки називају „капом Србијеˮ, био је фасциниран и велики српски географ Јован Цвијић. Записе о планини, која и данас мами посетиоце и истраживаче из свих крајева наше земље и света, он је оставио с краја XIX и почетком XX века.
Посебно је интересантно његово виђење Ртња и врха Шиљак као природног барометра. И данас, више од једног века касније, мештани Сокобање и околних места погледом ка Шиљку наслућују да ли ће дан донети сунце, кишу или олују.
Цвијић је описао своје тумачење Ртња као предсказивача времена.
– Лети се уз његове стране увек држи танак, перјаст облачак као маглица. Кад су лепи летњи дани, Шиљак се игра са облацима… Кад се густи облаци узму узвлачити уз стране Ртња и пењати уз Шиљак, готово је поуздан знак да ће бити кише: пре но што она пљусне, дуне јак ветар, магле се узму таласити и повијати по долинама и узлазити и на ниже врхове… – записао је академик Јован Цвијић, велики српски географ и етнолог.
У својим описима предела и планина навео је геолошки и морфолошки састав Ртња, његову природу и топониме места, од којих су нека данас готово заборављена.
Они означавају одређене делове планине, брда, увале, вртаче, реке, јаме и пећине, богатстава која се данас користе и у туристичке сврхе. Од самог Гребена, врха Шиљак, Пресла и Кусака, па све до Звекара испод Шиљка, великих вртача на Бунару, Леденица, Лисца и Голе планине, увале Баране, Дуплешке и Врмџанске реке, Глоговите падине испод косе Соларнице, Костадиновице, Мућеа, Девојачке стене, Николиног и Соколовог камена, Пасуљишта, увале Стабло, Јеловца, Јеловог Дола, Шеварског потока, Богдашинске реке, Лукавице, Паклеша, Кривуљице, Рађевог трапа, Бабе, Ковиљаче и многих других.
Ртањ има различите изгледе са своје четири стране. Са сокобањске стране пејзаж је готово го, јер растиње тешко опстаје на јужној страни планине, где се налазе серпентине које воде ка врху Шиљак. Са источне стране, посматрана са околних брда и планина, види се у целости савршен облик тростране пирамиде који толико подстичу људску машту. Са Буковика масив изгледа као сужена слика у којој се врхови Кусак и Шиљак скоро подударају. Са кривовирске, црноречке и бољевачке стране, тек се уочава колики је то простран и масиван планински венац, као и колико је стрма његова северна страна.
– Јужна страна Ртњева је без горе, али је ретко где оголићен каменити костур. Храст и букве, али само до висине од 900 м, а највише до највиших врхова све је зелено од велике траве, по којој се лети гази до појаса. Те ливаде су ‘држава’ Врмџана и Мужинчана… Има много расковника и бокорова од девесиља, широликосте чемерике, затим обичних биљака као што су детелина и турчинка – писао је Цвијић.
Колико је један од највећих српских географа био опчињен планином Ртањ, видљивим из многих удаљених места, а са којег се види скоро читава земља, показују његове речи.
– Ниједна планина и ниједан планински врх у Србији не чине толико дубок утисак на проматрача, као Ртањ са Шиљком… У њему је здружена мирноћа, величина и симетрија. Дижући се величанствено изнад околине, изолован, он влада околином и изгледа као вођа и знамење. Има у њему индивидуалног и импонирајућег, као у великим личностима.
