Једном давно… Можда не толико давно, јер није у питању бајка, већ догађај који се заиста и одиграо. У једном граду десило се нешто неочекивано. Замислите, центром се прошетао прави, правцати слон.
Дан који је, као и сваки други, обећавао сунце, шетњу и разбибригу, у тренутку заменила је необична атракција. Циркус који је стигао у град извео је, у шетњу променадом, слона, а богами и још много других животиња. Али слон је слон. Ступивши на те мермерне плоче, за тили час је проузроковао одушевљење пролазника, а највише оних најмлађих, који можда и никада уживо нису видели слона.
Као и у сваком другом малом граду, вест лети од ува до ува, од куће до куће. Све се сјурило у центар да види то чудо. Комшилук је викао: „Слон у граду, слон у граду! ‘Ајде комшо, идемо! Комшинице, батали ручак, па не догађа се сваки дан овакво чудо”.
А и ја нисам крио одушевљење. Изашао сам да видим, а и да забележим тај несвакидашњи дан. А у центру представа.
Са леве и десне стране променаде, начичкало се и старо и младо, очију упртих у циркуску поворку која је предводила ову величанствену животињу. На челу лепа, плава жена, обучена у црвени сако са златним дугметима, црној сукњи и црним чизмицама. Личи ми на кротитељицу лавова. А поред ње кловн, са маленим дечаком, можда наследником, те лепе професије. Иза њих водичи слона. Не знам да ли је ико и приметио младог плавокосог момка, кога је миловала слоновска сурла.
Испунио се центар грајом деце. На све стране се чуло, „мама види слон, мама, мама, слон”. „Ма пусти ме дете, видиш да разговарам са човеком. Колико кошта овај магнет.” А продавац у чуду, забезекнут, гледа кроз збијену гомилу, јер слона увек можеш да видиш, велик је. Па и млада мајка збуњена његовим неодговарањем, а видевши у тренутку крајичком ока слона, рече: „Пази стварно, откуд слон?”.
И тако све редом, дуж ове променаде. Пролази слон, а за њим трче деца и људи, да би што више и дуже гледали овог горостаса. А он ногу пред ногу. Шта ли је видео оним великим очима? Да ли смо и ми њему били исто тако интересантни? Не знам. Али је обишао центар овог лепог града. Испратила га је гомила људи, гледавши како се у даљини губи та дивна и магична поворка.
А овај град памти. Па ко све није прошао овом променадом. Од малених ципела до великих људи, уметника, писаца… А остаће запамћено и то, да је у 21. веку, центром овог града, прошетао један слон.
