Globalna kovid realnost: Čovečanstvo u ringu protiv nevidljivog SARS-COV-2 neprijatelja

Društvo Zdravlje

Pandemija virusa korona, za skoro tri godine, potpuno je izmenila naš svet, a što je najgore, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi šta nas čeka u budućnosti. „Optimizam, poverenje u državu, poverenje u zdravstveni sistem i vera u znanje zdravstvenih radnika –najefikasnija je prevencija protiv pošasti našeg vremena”, ističe prof. dr Jorge R. S. Van der Lo, ambasador u UN (Ujedinjene nacije). „Bolesti potiču iz kraljevstva prirode, a ozdravljenje dolazi iz kraljevstva duha, želje i volje da budemo zdravi”,  govorio je  Hipokrat, otac medicine.

„Budućnost će u velikoj meri zavisiti od toga koliko ćemo se kao društvo posvetiti mudrosti i zdravstvenoj prevenciji”, uči nas Josef Vu, naučnik sa Univerziteta u Hong Kongu. Nauka mora da služi sve boljem životu čoveka i napretku društvene zajednice.

Pošast 21. veka je virus SARS-COV-2 koji uzrokuje bolest kovid-19: Pojavio se iznenada i munjevitom brzinom zarazio milione ljudi širom sveta. Virus SARS-COV-2, od 11. marta 2020. kada je Svetska zdravstvena organizacija zvanično proglasila pandemiju korona virusa u svetu, pretvorio je ceo svet u veliku katastrofu,  katastrofu za planetu, građane i globalnu ekonomiju.

Pandemija kovid-19 pokazala je kako različite zemlje reaguju na istu pojavu koja je za sve njih sasvim nova, a dešava se u skoro celom svetu istovremeno. Osećaj da nemate kontrolu i da ne možete predviteti stvari, za veliki broj ljudi je zastrašuju,ć kada o njemu razmisle. Ankete u Francuskoj  tokom 2021. navode da je „sagorevanje” („burn-aut”) dostiglo najviši nivo u istoriji u vreme pandemije: Za 40% „sagorevanje na poslu”, za 70% „sagorevanje u školi” i za 84% „sagorevanje u svakodnevnom životu”, pri čemu su ankete zasnovane na subjektivnim iskazima.

Ne treba ovo da nas previše brine. Činjenica da ljudi ne poseduju kontrolu i moć predviđanja stara je koliko i ljudska rasa. Ko je mogao da predvidi erupciju vulkana Krakatau i sve posledice ovog događaja, Prvi svetski rat, ili mnoge od pandemija u istoriji ljudskog postojanja koje su procentualno stvorile mnogo veći broj žrtava od korone.

Profesorka Kristina Maslah, profesorka psihologije na Univerzitetu Kalifornije, početkom 2022. objasnila je: „Znamo da zdravstveni radnici, nastavnici, negovatelji su uvek imali veće stope sagorevanja, ali je tokom krize kovid-19, procenat sagorevanja ovih profesija znatno povećan. Činimo sve da se ne pojavi nova pandemija-pandemija sagorevanja”. Ove napore je činila i još uvek čini i naša država.


Ranjivost javnog zdravstvenog sistema u korona pandemiji

„Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja a ne samo odsustvo bolesti i nemoći.” Ovo je definicija zdravlja koju je 1948. godine usvojila Svetska zdravstvena organizacija – SZO, koja i danas važi, ali nije realna u vreme pandemije.

Na globalnom nivou 2020. države, politika, nauka i praksa su se suočile sa iznenadnom pojavom novog sićušnog virusa SARS-COV-2 koji je brzinom svetlosti stvorio velike  probleme u zdravstvenim sistemima, doveo do novih bezbedonosnih izazova, a sve se manifestovalo na globalnom nivou.

Pandemija se nije odigravala  na isti način svuda, već je to zavisilo od države do države, od mesta do mesta, od načina i brzine reagovanja zdravstvenih ustanova, od načina i brzine reagovanja vlada.

Sve je postalo geopolitika, reč koja se u vreme pandemije najviše koristila, dok je iz rečnika skoro nestao termin — međunarodni odnosi. Evropska Unija (EU) se brzo snašla i aktivno delovala kroz sopstveni model odgovora na krizu, putem velikog finansijskog paketa pomoći i podrške ekonomijama članica EU, kao i jednom broju država izvan EU.

Sve slabosti javnog zdravstvenog sistema u različitim delovima svetu došle su do izražaja, odnosno nedostataka kvalitetnog javnog zdravstva u neoliberalnom konceptu kapitalizma. Pandemija je vratila zdravstvo u fokus državnih politika, i opomenula ih da bez jakog sistema javnog zdravstva dostupnog svakom pojedincu, nema snažne i uspešne države.

SAD ovoga puta nisu bile uzor modela države kako se rešava kriza kovid-19. Izgubile su liderstvo u tom segmentu i dozvolile Kini i Rusiji da brže pruže pomoć državama u nevolji. Kina se pojavila kao lider u pružanju pomoći, pre svega putem isporuka medicinske opreme. Rusija je prva objavila pronalaženje vakcine i uspela da se nametne kao jedna od država koja pokazuje međunarodnu solidarnost .

Bezbednost ljudi je postala ranjiva. Bezbednost ljudi bavi se zaštitom ljudi od kritičnih i po život opasnih pretnji, bez obzira na to da li su one ukorenjene u antropogenim aktivnostima ili prirodnim događajima, bez obzira na to da li se nalaze unutar ili izvan države. U fokusu su pojedinci i „sloboda od straha, opasnosti i pretnje”.

Stručnost lekara i zdravstveni sistem u Srbiji na istom zadatku – suzbiti epidemiju.

Srbija je među zemljama koje su stručno, pravovremeno, adekvatno reagovale na suzbijanje pandemije virusom SARS-COV-2.  Multidisciplinarna borba protiv virusa korona traje već treću godinu: lekari, biolozi, molekularni stručnjaci, genetičari, epidemiolozi, fizičari, hemičari i drugi  uložili su veliki napor u celoj Srbiji na suzbijanju pošasti 21. veka, ali se korona ne predaje, virus konstantno mutira, lekari su i dalje u velikoj pripravnosti, a svi se navikavamo da živimo sa ovim virusom.

Srbiju su u vreme pandemije virusa korona obeležile ove oblasti: „Trka” za nabavkom novih respiratora; „Trka” za pronalaženjem dovoljnih količina vakcina; dobra organizacija mesta za masovnu vakcinaciju; nabavka lekova, testova, medicinskog pomoćnog materijala; dominacija digitalne tehnologije i dobra geopolitika u međunarodnom kontekstu.

Vlada Republike Srbije donela je niz mera kao odgovor na korona epidemiju: Epidemiološke, ekonomske, socijalne i mnoge druge.

„Zdravstveni sistem je više od piramide javnih ustanova koje pružaju lične zdravstvene usluge”, opravdano navodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO), što je praksa u vreme pandemije potvrdila. Znanje lekara uz primenu odgovarajućih alata zdravstvenog sistema, doveli su, kod nas, do obuzdavanja epidemije, uprkos brojnim medicinskim rizicima, društvenim problemima i uz ometajuće manipulativne hakerske sadržaje.

U Srbiji se Hipokratova zakletva praktikuje na delu: „Svakom i uvek pomoći”. Činjenica je da bismo svi mogli bolje da se brinemo o sebi fizički i emocionalno, a to znači o zdravlju. Paradoksalna je istina da nas je pandemija obogatila, pored svih velikih gubitaka, novim znanjima brige o sopstvenom zdravlju, ne ignorisanju zdravstvenih problema, povećala poverenje u zdravstveni sistem i pozornost da se neki sličan događaj može ponoviti.

Pojava i trajanje KOVID-19 pandemije imala je nesaglediv uticaj i na zdravstvo i na pružanje zdravstvene zaštite. Pored opšte izloženosti uticaju virusa, posebno osetljivi su bili kardiovaskularni, pulmološki i onkološki bolesnici kojima je ova infekcija značajno narušila ionako krhko zdravstveno stanje.

Tokom pandemije kovid-19 izgubili smo srodnike, prijatelje, lekare, učitelje…Brojeve je nezahvalno navoditi, jer, kad izgubite jednu dragu osobu gubitak je 100%. Neki su umrli od korone, a neki sa koronom, jer su već bolovali od hronične bolesti. Mnogo, mnogo ljudi je izgubilo život kao rezultat pandemije kovid-19, a mnogo više ljudi se borilo sa strahom za zdravlje svojih najbližih kao i za sopstveno zdravlje.


Pandemija kao potencijalno biološko oružje

Bezbednost podrazumeva organe i subjekte koji vrše određene poslove bezbednosti. U svim organizovanijim državama postoje službe za zaštitu ustavnog poretka (državna bezbednost), opšta policija i različiti njeni specijalizovani delovi (javna bezbednost).

Međutim, od posebnog značaja postaje pitanje civilne žaštite (civilne odbrane), koja je trebalo da bude angažovana u vreme pandemije. Države će morati da razmišljaju, posle pandemije, da era klasičnih ratova više nije prioritet, već era iznenadnih pretnji, kao što su zarazne bolesti,  poplave, terorizam, zemljotresi, pa je  potrebno osposobiti stanovništvo, da može da zaštiti sebe i da zaštiti zajednicu i društvo. Danas je potpuno jasno da su zarazne bolesti oružje. Kao potencijalno biološko oružje može biti upotrebljen veliki broj patogenih organizama. Razne vrste mikroorganizama (virusi, bakterije, paraziti, gljivice itd.), i njihovi toksini, kao uzročnici zaraznih bolesti, namerno se mogu upotrebiti protiv ljudi, biljaka i životinja, kao biološko oružje. To se može dogoditi i u ratu i u terorističkom napadu. Patogeni migroorganizmi mogu se proizvoditi i prenositi u malim količinama. Takođe, potrebni su mali objekti za njihovu produkciju koji se mogu prikriti na lak način.

U vreme korona pandemije bilo je, takođe važno, naravno i sada, sačuvati kritičnu infrastrukturu, jer se kritične infrastrukture smatraju okosnicom savremenog društva i svest o njihovoj bezbednosti raste. Usled činjenica da kritične infrastrukture više nisu u celosti u državnom vlasništvu, investiranje u bezbednost i otpornost infrastrukture moraju biti efikasne, a da istovremeno uspešno ostvaruju svoje društvene funkcije u okruženju koje je neizvesnije i rizičnije.


Dominacija digitalne tehnologije u funkciji širenja dezinformacija, izazivanja panike i straha

Tokom pandemije, korisnici interneta širom sveta, povećali su za više od 51% korišćenja onlajn sadržaja, zatim ZUM i drugih onlajn platformi, nego što su to činili pre pandemije virusa korona. Ovo je postala neophodna, često i jedina moguća vrsta komunikacije tokom pandemije.

Odeljenja za suzbijanje visokotehnološkog kriminala (VTK) MUP-a Srbije u toku pandemije je, kontinuirano, upozoravalo da je primetan porast krivičnih dela, kako iz oblasti visokotehnološkog kriminala, tako i klasičnih dela koja se obavljaju preko interneta i društvenih mreža, kao što su prevara, izazivanje panike i nereda, fabrikovanje informacija i lažnih vesti čime ugrožavanju sigurnost stanovništva i stvaraju strah. Na društvenim mrežama objavljuju senzancionalistička i lažna obaveštenja o navodnim lekovima za virus korona kao i o navodnim brojnim smrtnim slučajevima zbog ovog virusa koji ne odgovaraju stvarnom stanju.

U maju 2020., šefica UN (Ujedinjene nacije) za razoružanje Izumi Nakamicu upozorila je da je sajber kriminal u porastu i da je čak za 600 odsto povećano slanje elektronskih poruka sa zlonamernim softverom  tokom pandemije virusa korona, naglasivši da se svet kreće ka tehnološkim inovacijama i povećanju onlajn komunikacija, ali istovremeno zabrinjavaju podaci o čestim hakerskim napadima na zdravstvene i istraživačke organizacije u svetu.

Šefica UN za razoružanje, Izumi Nakamicu, dodala je da se od vremena proglašenja pandemije u svetu svakih 39 sekundi dogodi neki hakerski napad i upozorila da se mnogo zemalja u svetu još uvek nalazi tek u ranoj fazi preduzimanja adekvatnih mera sajber bezbednosti.


Hakerski napadi na novinarstvo

Hakeri su, uprkos profesionalnom radu novinara, često bili agresivno brzi i koristili sve raspoližive digitalne alate i dozvoljene i nedozvoljene. Dozvoljene su koristili na nedozvoljene načine „stižući” do ciljnih grupa brže od novinara.

U vanrednim situacijama ili epidemiji, mediji su naročito značajni zbog informacija o zaštiti zdravlja, odnosno primeni mera vezanih za zaštitu zdravlja stanovništva, ali i zbog prava građana na informisanje.

Uloga medija je i da informišu građane o pitanjima od javnog interesa u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, dok Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti definiše informisanje zdravstvenih radnika i stanovništva, kao jednu od posebnih mera zaštite stanovništva.


Vakcine-najznačajniji izum u istoriji  ljudske civilizacije

Mladi, pripadnici generacije Z, osobe od 25 godina i mlađe, smatraju da su virtuelna realnost i veštačka inteligencija najveći izumi čovečanstva, međutim ovi izumi samo olakšavaju život, a vakcine spasavaju život.

„Za vakcinu je najvažnije da je bezbedna i da deluje, tj. da štiti od kovida”, svojevremeno nas je učio dr Srđa Janković, član Kriznog štaba. „Postoje razlike u građi vakcina, prvo su RNK vakcine, Fajzer/Biontek i Moderna, a oksfordska i ruska su vektorske. I jedna i druga kombinacija zasniva se na tome da imamo virusnu ribonukleinsku kiselinu, pa da se sintetiše protein na osnovu toga, i sam protein koji onda prepozna i gradi antitela. Da pojednostavim, to je lična karta virusa bez virusa, to je otisak prsta virusa, nešto po čemu se virus prepozna, a ne može da nas napadne” objašnjavao je dr Srđa Janković.

Nurse wearing protection equipment while fighting Corona virus with a syringe. Vector

Vlada Srbije uspela je obezbedi sve vrste vakcina koje štite od kovida i omogućila svakom pojedincu da bira proizvođača vakcine.

Srbija proizvodi RNK vakcine u skladu sa dozvolom SZO. Krajem februara 2022. Srbija je dobila dozvolu da proizvodi RNK vakcine. Tom prilikom direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju je naglasio: „Srbiji je poverena velika odgovornost na osnovu njenog iskustva i znanja”, što znači da je Srbija postala jedina zemlja u ovom delu regiona i Evrope koja je stekla SZO dozvolu za proizvodnju vakcina.

Piše Mr sc. Milka Zelić

Izvor fotografija: Fripik (freepik.com)
Naslovna fotografija: Image by pch.vector on Freepik

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

one × 3 =