У нашој земљи сутра, 11. априла, обележава се Дан заштите природе. Тога дана 1949. године водопади Велика и Мала Рипаљка проглашени су заштићеним природним добром, што је први случај у Србији.
Водопади Мала и Велика Рипаљка, као и мало језеро и систем каскада налазе се на еколошки значајном подручју Озрена и Девице, у амфетеатралном басену планине Озрен“, око кога се уздижу и Копане паре, Мечији врх и стрми обод Ковиљаче са остацима Татумировог града. У близини је и извор Ђерђелез кога спомиње и Феликс Каниц у својим путописима.
Споменик је стављен под заштиту да би се очувала и унапредила морфолошка и хидролошка обележја као и сама лепота Рипаљке, једног од најпознатијих и највећих бигрених водопада у Републици Србији. То подразумева и очување других природних вредности, флоре и фауне, изворишта реке Градашнице од које и настаје водопад, њено врело, низ слапова и џиновских лонаца у кориту саме реке, а све у интересу науке, образовања, културе, рекреације и туризма који је у Сокобањи и главни носилац привреде.
Водопад Рипаљка своје име носи по локалном изразу „рипатиˮ односно скакати. Река Градашница од које настаје водопад одувек је привлачила пажњу истраживача. Један од њих је и Јован Цвијић који је још 1896. године описао Рипаљку у свом раду „Извори, водопади и тресаве у Источној Србијиˮ.
Рипаљка се састоји од 11 одсека чија је висина 40 метара. Највиши варира својом величином од 17 метара, под њим један од пет метара висине и многи други мањи око којих је бујна вегетација. Они су састављени од камена бигра, шупљикавог, а кречњачки одсеци превучени су дебелом кором стврднутог бигра различитих структура, што придодаје лепоти водопада и ове речице.
Завод за заштиту и научно проучавање природних реткости Народне Републике Србије и Влада тадашње ФНРЈ донела је 11. априла 1949. године „Решење о стављању под заштиту државе водопад Велику и Малу Рипаљку на речици Градашнициˮ. Тада је управи оближњег санаторијума, данас Специјална болница „Озренˮ, наложено да претходно изведене радове каптирања воде и постављања хидроцентрале у подножју водопада врати у своје првобитно стање. На тај начин је и прво природно добро стављено под заштиту државе, а догађаји су представљали и повод и основ Предлога закона о заштити природе да се 11. април утврди за Дан заштите природе у Србији.
Сада се са сигурношћу може рећи да је овај Споменик природе у Сокобањи један од најпосећенијих током године. Лепота водопада и самог излетишта које је једна оаза мира, а притом зачињена бањским ваздухом, чини да се ово место посети и по неколико пута током боравка, нерачунајући и становнике којима је водопад добар комшија. Људи који долазе у Сокобању више пута током боравка обиђу ово место, у свако доба године, чак и онда када нема воде у самим одсецима. Током зиме и заледи, па је осећај лепоте другачији, а уме и током летњих месеци да у зеленој вегетацији пева своју песму јаким жубором воде чији је нотни систем управо систем каскада тих водопада.
Аутор насловне фотографије: Кристијан Ђорђевић
